Bujanovac, 27. maj 2025. Većina žena sa juga Srbije ne oseća se bezbedno u svojim domovima ukoliko u njima ima oružja, a čak 95 odsto njih nema poverenje u institucije kada je reč o kontroli i upotrebi vatrenog oružja – rečeno je na radionici, koja je u okviru kampanje “Smanji rizik – Prijavi oružje” održana je u utorak u Bujanovcu.
Radionica je održana u okviru projekta koji sprovodi Odbor za ljudska prava Vranje uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
U ime Odbora za ljudska prava Vranje, koji ima SOS telefon za žene, radionicu su vodile Miroslava Despotović i Mirijana Nuhijević, a predavač je bio Bujanovčanin Filip Stojanović sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu.
ŠTA KAŽU GRAĐANI: Sa druge strane, naši čitaoci temu femicida, oružja i njegove eventualn eupotrebe u porodičnom nasilju ne tumače na isti način. Mnogi bi, bar sudeći po komentarima, voleli da imaju oružje u kući i smatraju da njegovo prisustvo uliva sigurnost, a ne strah. Zanimljivo, brojne čitateljke dele ovaj stav. „Nikoga nije strah što ima oružje, treba da zna čemu služi i gde stoji. Kad imamo oružje mi smo jake i slobodne.“ „Lično sam se osećala bezbednije kad je suprug posedovao oružje. Znala sam da je u pravim rukama. Kada je usled uvođenja nameta i poreza države isto predao, poklonio ili prodao, osetila sam nesigurnost.“ „Mislim da oružje nije problem drage moje žene, problem je vaš izbor partnera.O tome treba pričati malo više, a muškarci su za to da znaju da barataju i vole oružje.“ „Jel to znači da noževe treba izbaciti iz upotrbe, ovo je zapadna agenda i klasično lupetarenje da bi se narod bojao oružja i ne znao da rukuje sa njim. Nije oružje problem već odnosi u društvu.“
Stojanović je govorio o rodno zasnovanom nasilju, nasilju u porodičnom i partnerskom kontekstu, vatrenom oružju i femicidu. On je učesnicama predstavio nalaze istraživanja, nacionalni zakonski okvir i preporuke za veću bezbednost u lokalnim zajednicama, a fokus je bio na zloupotrebi lakokalibarskog oružja u kontekstu porodičnog nasilja.
Istaknuta je važnost multisektorske saradnje i značaj pravovremene prijave posedovanja oružja u porodici, posebno kada postoji nasilje ili njegov rizik. Predavač je govorio i o planovima prevencije i zaštite za žene koje žive u domaćinstvima gde postoji oružje.
U drugom delu radionice učesnice su podelile lična iskustva i stavove u vezi sa prisustvom oružja u porodici. Većina prisutnih žena iz različitih sredina juga Srbije – Srpkinje, Romkinje i Albanke – ocenile su da prisustvo oružja u kući ne doprinosi osećaju sigurnosti već, naprotiv, povećava strah i osećaj nesigurnosti, naročito u situacijama kada oružje poseduje nasilni partner. Istaknuto je i da se u lokalnim zajednicama premalo govori o opasnosti oružja u kontekstu porodičnog nasilja.
Prema podacima sa radionice, 95% žena nema poverenje u rad lokalnih i državnih institucija kada je reč o kontroli i upotrebi oružja. Takođe, većina je navela da ne bi odobrila posedovanje oružja u kući, čak ni pod posebnim uslovima, smatrajući da je to zadatak države i nadležnih institucija.
Poseban akcenat stavljen je i na rad SOS telefona za žene Vranje, koji ženama nudi besplatnu psihosocijalnu i pravnu podršku. U prvih pet meseci 2025. godine, SOS telefon je primio 265 poziva. Kontaktirala je 41 žena, od kojih je 35 dobilo pravne informacije u vezi sa porodičnim nasiljem, dok je 41 dobilo i psihosocijalnu podršku kroz razgovore sa savetnicama.
Ova radionica podsetila je da je zloupotreba oružja u porodičnom kontekstu tema o kojoj se nedovoljno govori i da je neophodno više ulagati u prevenciju, informisanje i konkretne mehanizme zaštite žena i dece.
