Bujanovac, 30. maj 2025. Mleko u prahu se u Srbiju uvozi u ogromnim količinama ali se ono, umesto da završi u konditorskoj industriji, razblažuje vodom i prodaje kao sveže mleko, iako je to zakonom zabranjeno. Ovo je samo jedan od problema koji pogađa domaće mlekare i stočare, koji već godinama upozoravaju na neodrživo stanje u sektoru mlekarstva i potpuni kolaps stočnog fonda, piše Vreme.
Član udruženja „Naše mleko“, Slobodan Brkić, upozorava za Vreme da je nekontrolisani uvoz doveo do drastičnog pada cene domaćeg mleka, ali i do ozbiljnih prevara potrošača.
Mleko u prahu za prevaru
„Još pre dve godine imali smo dokaz da se mleko u prahu rastvara u vodi i prodaje kao sveže mleko. To je prevara, iako je zakonom zabranjena. Umesto da ide konditorima, to mleko u prahu ide u maloprodaju“, ističe Brkić.
Prema njegovim rečima, situaciju dodatno pogoršava uvoz biljnih sireva koji se na tržištu predstavljaju kao mlečni proizvodi.
Iako država dodeljuje subvencije za otkup mleka, Brkić tvrdi da su one nedovoljne i često zloupotrebljene.
„Država je dala ogroman novac za otkup mleka, ali su mlekari odustali, pa je mleko osušeno. Nama se govori da ulaganja treba da idu u objekte. A šta će meni objekat ako nemam račun da proizvodim mleko? Ja mogu da kupim ministru auto, ali da mu skinem točkove – pa neka ga vozi“, ironično komentariše Brkić.
Pored toga, mlekari još uvek nisu primili premije za mleko iz oktobra prošle godine.
„Šta treba, da kažem kravama da sačekaju subvenciju? One jedu svaki dan“, kaže Brkić.
Prema njegovim tvrdnjama, veliki uvoznici praktično određuju pravila na tržištu.
„Čim su povećane subvencije, pala je otkupna cena mleka. Ispada da nam subvencije služe da pokrijemo gubitke“, kaže on.
On dodaje da je ranije postignut dogovor da se kvotama reguliše uvoz, što je stabilizovalo tržište, ali je novi sastav u Ministarstvu poljoprivrede ukinuo tu praksu.
Srbija bez stočnog fonda i izvoza
U Srbiji danas ima svega oko 170.000 krava, dok bi za sopstvene potrebe bilo potrebno duplo više. Pre 20 godina samo krava je bilo 900.000.
Još jedan veliki problem predstavlja aflatoksin – supstanca koja se nalazi u mleku i stočnoj hrani – zbog čega srpski proizvođači ne mogu da izvoze mleko u EU.
„Zbog visokog nivoa aflatoksina mi ne možemo da izvozimo mleko. U EU je granica 0,05 mikrograma, a kod nas je daleko viša. Na kraju, odgovornost pada isključivo na proizvođača, dok mešaone stočne hrane prolaze bez sankcija“, naglašava Brkić.
Situacija u domaćem mlekarstvu postaje sve alarmantnija, a proizvođači traže hitnu intervenciju države kako bi se zaštitila domaća proizvodnja, tržište i potrošači.
