Bujanovac, 14. jun 2025. U selu Lopardince kod Bujanovca, među brdima i starim voćnjacima, živi priča o jednom čoveku čije srce, iako već decenijama u tuđini, nikada nije otišlo iz zavičaja. Mile Bogdanović, rođen 1952. godine, još kao mlad otišao je u Nemačku, gde je vrednim radom i trudom stvorio uspešan život – danas je vlasnik hotela i poštovan član zajednice. Ali ono što ga izdvaja nije samo njegov uspeh, već njegova ogromna ljubav prema selu u kom je rođen.
Mile nije zaboravio odakle je krenuo. Njegova podrška rodnom selu traje više od pola veka – neprekidna, tiha, iskrena. Pomagao je mnoge siromašne meštane, često bez velike buke i bez želje za zahvalnošću. Onima kojima je bilo najpotrebnije – bio je tu.
Jedan je od glavnih donatora u izgradnji crkve i krstionice u selu. Glavne ikone koje danas krase hram – Mile je platio da se naslikaju. Konak pored crkve, kompletno opremljen nameštajem, postoji zahvaljujući njemu.
Još davne 1982. godine, kada su drugi slegali ramenima, Mile je obezbedio mašine čak iz Skoplja da se probije put do obližnjeg manastira. Zahvaljujući toj njegovoj inicijativi i podršci, do svetinje se danas stiže bez muke – a ta staza i dalje vodi mnoge, ne samo noge nego i srca.
U njegovoj kući u selu danas stanuje jedna porodica, ali ne kao podstanari, već kao čuvari domaćinstva koje Mile i dalje smatra svojim. Iako je fizički daleko, duhom je prisutan u svakom kamenu tog mesta.
Mile Bogdanović je primer čoveka koji nije zaboravio svoje korene. Nije zaboravio lica iz detinjstva, seoske puteve, crkvena zvona i one kojima je pomoć potrebna. Njegova dela ne stanu u redove – jer kad čovek daje iz srca, to se pamti generacijama.
Predsednik mesne zajednice, Goran Kostić, sa velikom zahvalnošću ističe sve što je Mile učinio za selo. Kako sam kaže – „Nema reči kojima možemo dovoljno da se zahvalimo ovom čoveku. Sve što znamo o njegovim dobrim delima – ispričali su ljudi, jer on nikada nije tražio priznanje. Ali mi imamo obavezu da ne zaboravimo.“
U ime svih meštana Lopardinca – jedno veliko hvala Miletu. Za sve što je učinio, za sve što čini. I za to što svojim primerom podseća da veličina čoveka ne meri se bogatstvom, već dušom.
