Piše: Nikola Pavlović (Radar)
Bujanovac, Priština, 24. juli 2025. – Srpska zajednica na Kosovu je zagledana u sebe, razočarana u Beograd i bez očekivanja od Prištine. I dok govore da su tek političko sredstvo za obe strane, pokušavaju da premoste podele koje su napravile neke starije generacije Srba i Albanaca, piše Radar.
Daleko od visoke politike, briselskih pregovora i potpisivanja sporazuma, kao i pijanih skandiranja „srcu Srbije“ iz udobnosti kafana daleko od administrativne linije, srpska zajednica na Kosovu živi zagledana u sebe, razočarana u Beograd i ne očekujući ništa od Prištine. Više od decenije simboli srpske državnosti nestaju. Ostaju mladi, razapeti između srpskih i albanskih izbornih kampanja. Za Radar govore o svojim nadanjima, ali i razumevanju složenosti svog životnog okruženja kroz odrastanje do danas.
Srpski geto
Nikola Vasić je rođen u Gnjilanu, a živi u Partešu, malom srpskom selu u blizini ovog grada, bavi se humanitarnim radom i internet trgovinom. Kada se spomene rat, par slika mu blesne pred očima – avioni koji lete nisko i ispuštaju letke kao znak upozorenja, te u večernjim satima svi iz ulice odlaze u podrum kod komšije kako bi bili na sigurnom.
Nemoj da ćutiš! Poziv mladima da kreiraju Akcioni plan po svojoj meri
Seća se srpske vojske koja je bila na svakom koraku, tenkova i stoke koja prolazi njihovim ulicama iz napuštenih sela. Do 2008. godine kretanje je bilo ograničeno, nije se smelo u Gnjilane ili bilo koje drugo mesto bez pratnje Unmika, te period osnovne škole pamti samo u svom selu. „U grad se išlo jednom nedeljno, autobusom pod pratnjom, ne sećam se ničega sem naših nekoliko ulica i te jedne ulice u gradu kojom smo se kretali zbog kupovine, pa nazad u autobus i svoje selo.
Mladi Srbi i Albanci između dve vatre: Život u senci politike
Kosovo i jug Srbije očima mladih: Između getoizacije i nade
Mostovi koje nisu srušili: Mladi Srbi i Albanci traže zajednički jezik
Zagledani u budućnost, ne u prošlost: Generacija bez mržnje
To je taj čuveni geto koji je u međuvremenu postao uobičajeni način života Srba na KiM. Bilo je teško razumeti sve ono što se desilo za vreme rata“, kaže Nikola i dodaje da je još teže prihvatiti sve što se dešavalo u posleratnom periodu, pogotovu u martovskom pogromu 2004. godine.
Kada je u pitanju budućnost, mladi su, suočeni sa svim poteškoćama, ipak optimistični. Milena je shvatila da među ljudima i dalje postoji ljubav koju treba negovati i odlučila je da ostane i da svojim zalaganjem okruženju i onima koji tu ne žive promeni percepciju Kosova. Bila je u Beogradu na studentskom protestu 15. marta i upućena je u aktuelna dešavanja. „Ako bude promena u Beogradu, biće i tamo. Narod je umoran i potreban mu je neko ko će zastupati njegove interese, a takav čovek u aktuelnoj politici ne postoji
Bez predrasuda prema Srbima
Medijana Halili, odrasla u Vučitrnu, gradu oko 20 kilometara od Prištine, dok niје počela da radi i studira, o srpskom narodu slušala je od članova porodice i drugih ljudi. Prvo što je čula, zbog rata, bilo je to „kako su vojnici i policajci bili loši ljudi koji su mučili Albance“. „Moji su uvek bili pažljivi, nisu generalizovali stvari i svaljivali krivicu na sav srpski narod. Pričali su mi kakav je bio život pre rata i kako su imali dobre odnose sa Srbima i kako su se međusobno pomagali. Zbog toga, kada sam prvi put otišla u Srbiju 2022. da budem deo dokumentarnog filma, imala sam priliku da stvorim svoje mišljenje i utisak o ljudima, što je rezultiralo sa još nekoliko poseta u narednim godinama.“
CeSID u Bujanovcu: Mladi nezadovoljni, ne veruju institucijama
Beogradom je šetala slobodno, izlazila u barove, osećala se bezbedno. Ali nemaju tu lagodnost svi sa Kosova, jer kako kaže, Srbi i Albanci se različito proveravaju na administrativnoj liniji. Kada je otkazan festival Mirdita, 12 sati su proveli u putu. Upoznala je ljude koji su na Kosovu bili prvi put i koji su bili impresionirani toplim dočekom.
Kada je u pitanju odnos Prištine prema srpskom narodu, Medijana politiku svoje vlade vidi kao dobru ,,jer Ustav Kosova i drugi zakoni jasno navode prava Srba“. S druge strane, politiku Beograda prema Albancima u Bujanovcu i Preševu smatra nepravednom.
____________________________________________________________________
Alejna Nuhiji, Bujanovac
Bujanovac je multietnička sredina sa većinskim albanskim stanovništvom, u neposrednoj blizini administrativne linije i brojni Albanci odatle sa Kosovom imaju porodične i poslovne veze. Sporo se integrišu u državni i društveni sistem, a ni država ne sprovodi dovoljno potpisane sporazume o integraciji – priznate su lične karte, tablice, vozačke dozvole, ali ne i diplome.
Upravo iz Bujanovca je Alejna Nuhiji, aktivistkinja za ljudska prava i studentkinja ekonomije. koja se ne seća da su njeni ukućani ikada govorili nešto loše o Srbima.
Ima i srpske i albanske prijatelje
Iskreno mogu da kažem da se za ovih osam meseci koliko živim u Beogradu osećam bezbednije nego u svom rodnom Bujanovcu“, kaže Alejna. Smatra da je najvažnije da i Srbi i Albanci uživaju prava koja im pripadaju i nada se da ljudi neće dozvoliti da politika pokvari lične odnose, jer samo kroz solidarnost, poštovanje i ljubav mogu se graditi mostovi među ljudima.
„Moj prvi direktan kontakt sa Srbima bio je kada sam imala 13 godina, dok sam bila u bolnici u Nišu. Deda nas je tada upoznao sa jednom srpskom porodicom, i do danas se sećam njihove gostoljubivosti i dobrote. Zahvalna sam što sam odrasla u porodici koja nije negovala predrasude“, priča Alejna za Radar.
*Tekst i fotografije preuzeti su uz saglasnost Radara i autora. Kompletan tekst možete pročitati OVDE.
