Bujanovac, Vranje, 12. novembar 2025. – Dragan Nikolić Nika, advokat i narodni poslanik SNS, ovih dana drži glavnu banku na sednicama parlamenta. Pored brojnih konfabulacija, upravo je danas najavio otvaranje mega, giga kineske fabrike koja će zaposliti milione Vranjanaca.

Nikolić, koga je Milica Zavetnica onomad napudila iz stranke o čemu možete čitati OVDE, svojevremeno je obećao i da će vranje dobiti luku kada se ostvari, a samo što nije, psihodelični san bivšeg predsednika ove zemlje, ako ga se iko danas seća, Nikolićevog prezimenjaka Tome.

Zato se nameće logično pitanje: Da li Nika u Beograd na zasedanja Skupštine putuje brodom?

Te 2011. Toma je bio šef SNS, Nika valjda neki faktor u stranci, a nedeljnik Vranjske se iz pera vašeg urednika Nikole Lazića, sa dužnom pažnjom pozabavio ovom temom.

Da bismo pokazali šta je sve ovaj čovek obećavao, ali i zabave radi, prenećemo ovde deo tog štiva naslovljenog “Naprednjaci na plovnom putu”.

Uživajte:

Naprednjaci na plovnom putu

Ako je verovati rečima Tomislava Nikolića, investitori samo čekaju da on pobedi na izborima pa da počne izgradnja kanala koji bi put od Beograda do Soluna skratio za više od 1.000 kilometara.

NIKA KAPETAN BELE LAĐE

Scena: Velika, luksuzna jahta lagano pristaje uz mol vranjskog pristaništa. Dok je lučki radnici privezuju, razdragani građani upiru poglede ka gornjoj palubi odakle, u pratnji sekretara Vučića i Jorgovanke Tabaković, iz svoje predsedničke kabine, sigurnim korakom izlazi Tomislav Nikolić. U špaliru, na donjoj palubi, su kapetan broda i osoblje, svi u belom. Toma otpozdravlja okupljenom puku, prelazi preko mosta i stupa na vranjsko tlo, pomazivši usput po kosi dečicu sa zastavicama.

Dočekuje ga Dragan Nikolić, predsednik Okružnog odbora Srpske napredne stranke (SNS) sa saradnicima. Celivaju se tri puta po srpski i odlaze u mornarsku kantinu na pogaču i so, a odatle limuzinama u grad, gde teraju protokol. Za to vreme mornari ubacuju u predsednički brod provijant i tankaju gorivo – treba obići i ostale srpske zemlje sve do Egeja, do Soluna, a dug je to put.

Tomislav Nikolić čvrsto stoji iza svake svoje reči – komentariše u sadašnjem vremenu Dragan Nikolić izjavu predsednika svoje stranke i prezimenjaka Tomislava namernog da kada dođe na vlast izgradi plovni put Dunav-Egej, preko Velike, Zapadne i Južne Morave

Predizborna kampanja je, dakle, uveliko počela kao što su naprednjaci i najavili prošlog meseca, a predsednik stranke ju je, čini se, podigao na mnogo viši nivo, ostavivši konkurentima da se zanose izgradnjom fabrika i otvaranjem radnih mesta, što je uobičajena izborna mantra. Gotovo svi prestonički mediji, naime, preneli su prošle nedelje njegovu izjavu glede svetle budućnosti koja nas čeka pobede li na izborima naredne godine bivši radikali. Nikolić je rekao da će mu prevashodni cilj biti „oživljavanje desne obale Dunava“ a spajanje ove reke sa Egejskim morem, preko sve tri Morave, projekat na čije će se ostvarenje baciti koliko sutradan po izborima.

Preletač Nika bi da strelja bez suđenja

NIKA: OBEĆAVAMO SAMO ONO ŠTO JE REALNO
– Ako Tomislav Nikolić nešto kaže, on zaista stoji iza toga jer su njegove reči utemeljene na činjenicama. Ono što u ovom momentu mogu da kažem je da postoje dve varijante izgradnje kanala. Da postoje veoma zainteresovani investitori, a ovaj posao bio bi ekonomski zamajac čitavog Balkana. Što se ovog projekta i našeg regiona tiče, ponavljam da Srbija nije do Grdeličke klisure, i na tome insistiram i u stranci, tako da je i projekat kanala nešto na čemu ću insistirati kada operativno budem deo vlasti i kada budem mogao da realno utičem na to – kaže Nikolić.

Nikolić je rekao da će, pobedi li njegova stranka, strani investitori ovde uložiti 100 milijardi evra u dva kapitalna projekta:

– Država i strani ulagači investiraće u ogromnu industrijsku zonu na desnoj obali Dunava od Novog Sada do Beograda. Želim da svu privredu izmestimo na obalu Dunava, i da zemlja ostane za obrađivanje i hranu – rekao je Nikolić a preneli mediji.

Zavetnici: Niku smo isključili zbog nedoličnog ponašanja

Ova rečenica kao da je samo bila uvod u ono o čemu se u Srbiji mašta bar sto godina – spajanje Dunava i Egeja rečnim putem dugim gotovo 700 kilometara, gde bi deo toka neizostavno vodio jugom Srbije, pod uslovom da se priroda ne pobuni. Nikolić je, elem, istakao želju i da brodovi, a posebno nemački, koji saobraćaju Rajnom, Majnom i Dunavom, skrate putovanje kroz Moravu, Vardar i Egejsko more, čime će Srbija dobiti em rečni koridor, em pride i sedam hidroelektrana, uz navodnjavanje velikog dela Pomoravlja.

-Te dve investicije su vrednosti možda i do 100 milijardi evra. Razgovarali smo sa ozbiljnim ljudima u svetu, sa ozbiljnim državama i investitorima… Ovo sa Moravom je sigurno oko 30 milijardi evra – rekao je Nikolić.

Narednih dana je Aleksandar Vučić donekle reterirao kazavši da će investitori taj novac uložiti ne odmah nego u deset narednih godina, optuživši vlast da je za isto toliko prethodnih slupala ni u šta tolike pare.

Utopija, realnost ili politički marketing? Ili od svega pomalo. Stručna javnost je u Srbiji podeljena. Ono, u današnje vreme sve se može napraviti, samo da li je to moguće u Srbiji.

Stručnjaci sa kojima smo razgovarali kažu da osim ideje, u institucijama u kojima rade ne postoji nikakav projekat na papiru o spajanju Dunava i Egeja i slažu se da je reč o poslu koji može potrajati decenijama. Eugen Lenđer, stručnjak iz državnog Javnog preduzeća „Srbija vode“  kaže da iako je tehnički sve moguće uraditi, ovaj projekat danas u Srbiji deluje nadrealno:

– Najpre, koliko bi to koštalo? To je danas nemoguće izračunati. I da li je isplativo? Lično mislim da je projekat toliko skup da bi teško doneo finansijsku dobit. Koliko tu samo treba brana i prevodnica napraviti, koliko naselja, fabrika i drugih objekata srušiti ili raseliti…  – kaže Lenđer za naš nedeljnik.

Ovaj sagovornik podseća na poplave koje svako malo ugrožavaju Srbiju u proleće i jesen:

-U ovom trenutku nismo u mogućnosti da obavimo i najobičnije poslove regulacije voda kako bismo sprečili poplave, tako da je nerealno govoriti o jednom tako velikom projektu-kaže Lenđer.

HLEB OD TRI DINARA

Običnom čoveku, okupiranom svakodnevnim problemima vezanim za puko preživljavanje, međutim, može samo da se zavrti u glavi od megalomanije.

Oni uporniji uzeće plajvaz i ’artiju. Ako su za završetak mosta na Dunavu kod Beške bile potrebne tri godine, koliko tek treba za kanal dug 700 kilometara i sve objekte na njemu? Ili, ako naši neimari ne mogu godinama da završe onih nekoliko kilometara običnog asfaltnog puta na Koridoru 10 kod Preševa, kako li će tek plovni put za velike lađe? Ako ne mogu da kupe inkubatore… Ako, ako, ako… Ali, ko zna!? Možda ćemo u svetloj naprednjačkoj budućnosti da se ispraćamo turiste sa one zlatokopačke rive sa početka teksta, pisuckamo koktele i grickamo onaj hleb od tri dinara?!