Piše: N. Stevanović
Bujanovac, 17. novembar 2025. Jovana Cvetanović, koja je široj javnosti postala poznata posle nastupa „da nam deca idu nesmotreno u školi“ tokom šetnje naprednjaka u Vranju, dobila je posao vaspitačice za stalno u jednom vranjskom vrtiću. Ugovor o radu na neodređeno vreme stigao je samo tri meseca posle Jovanine „nesmotrenosti“.
„Nesmotrena“ Jovana iz Vranja je na konkursu vrtića „Naše dete“ iza sebe ostavila 60 kandidatkinja, među kojima su navodno i vaspitačice koje više od 15 godina čekaju stalni posao.
Slučaj „nesmotrene“ Jovane za aktivistu Vujicu Stevanovića je primer šta donosi „slepa lojalnost kriminalnom SNS kartelu i spremnost da se javno blamiraš kako bi dokazivao tu lojalnost“.
-Prosek ocena, godine iskustva, stručna usavršavanja, kompetentnost, motivacija, rezultati u radu — više ništa ne znači u ovom SNS-ovačkom cirkusu u kojem živimo. Danas se cene neke druge „vrednosti“: Idealan primer je svima poznata „Nesmotrena Joka“, koja je sa svega dve godine radnog iskustva primljena za stalno u vrtiću u Vranju. Važnije je bilo ko je bio najuporniji odblokiravač grada Vranja – navodi Stevanović.
Po njegovim rečima, pored Jovane, posao je dobila i kandidatkinja koja je na antiblokadama vodila spiskove prisutnih iz PU „Naše dete“.
-Eto je „kvalifikacija“. I onda se pitamo kako se dešava da četvorogodišnje dete pobegne iz vrtića, luta gradom satima, a da niko ništa ne primeti – kaže Stevanović.
O nesmotrenoj Jovani govorilo se i vranjskoj skupštini. Opozicioni odbornik Igor Zlatković pitao je direktorku vrtića „Naša dete“ da li je jedini uslov za zapošljavanje stranačka aktivnost.
On je rekao da je najmanje jedna kandidatkinja –Joka, poznata po nastupu u javnosti, primljena u stalni radni odnos.
Taj nastup, inače, ocenio je kao još jednu sramotu za Vranje.
Jokin vapaj za normalnošću sa avgustovske šetnje naprednjaka protiv blokada u Vranju, kada su blokirali glavne gradske ulice, prenosimo još jednom u celosti:
“Danas smo ovde izašli u ime naroda da se borimo protiv blokadera. Dosta nam je ove situacije, ruševine, svakodnevne patnje. Želimo da naša država Srbija, kao što je nekada bila srećna i slobodna, i dalje živi u svojoj slobodi. ŽELIMO DA NAM DECA IDU NESMOTRENO U ŠKOLI, u vrtiću, da roditelji budu bezbrižni, da radimo i gradimo svoju budućnost, i zato smo baš danas ovde da se borimo, živela Srbija!”
Primera “nesmotrenosti” bilo je i u Bujanovcu.
