Bujanovac, 25. novembar 2025. Narodni poslanik iz Bujanovca Šaip Kamberi predložio je u utorak da se u dnevni red Skupštine Srbije uvrsti Rezolucija o položaju Albanaca u Preševskoj dolini, jer se, kako je rekao, tiče ljudi “koji više od dve decenije žive između zakona i nepravde, između ustavnih garancija i stvarnog života”.
Kamberi je rekao da Rezolucija koja nije ni ekstremna ni separatistička, već duboko demokratska i evropska.
-Rezolucijom se traži samo jedno: da se Albancima u Preševskoj dolini obezbedi jednakost pred zakonom i puno ostvarivanje njihovih građanskih, političkih i nacionalnih prava – istakao je Kamberi u Skupštini.
Po njegovim rečima, razgovor o ovoj Rezoluciji, je razgovor o pravdi, a ne o politici, o poverenju u institucije, a ne o pretnjama državi, o evropskim vrednostima, a ne o granicama.
-Svi znamo da postoji problem. Znamo da postoji institucionalna diskriminacija prema Albancima u Preševskoj dolini. Znamo da postoji praksa pasivizacije adresa, putem koje se hiljadama ljudi oduzima biračko i građansko pravo. Znamo da se zakon o službenoj upotrebi jezika ne sprovodi, da se diplome ne priznaju, da nedostaju dvojezične table, da nema adekvatne zastupljenosti u policiji, pravosuđu, tužilaštvu i inspekcijskim službama. Znamo i da se ekonomski razvoj regiona sistematski zanemaruje, dok mladi odlaze jer ne vide budućnost u mestu gde se tretiraju kao građani drugog reda. Zato nemojmo danas reći da “nije trenutak”, jer se ovaj trenutak čeka već više od dvadeset godina – rekao je on.
Dodao je da zahtev Albanaca da se obustavi pasivizacija adresa, ne znači da traže milost, već poštovanje prava.
Albanci, kaže on, traže službenu upotrebu jezika i simbola, ne kao privilegije, već da bi imali ravnopravan tretman.
-Ova Rezolucija poziva na formiranje nezavisnog parlamentarnog tela koje će, u saradnji sa OEBS-om i civilnim društvom, istražiti posledice pasivizacije i predložiti mere za vraćanje prava hiljadama ljudi koji su od njih lišeni.Ona poziva da se konačno priznaju diplome i obrazovne kvalifikacije stečene na Kosovu, da se poštuje pravo na albanski jezik i da se obezbedi jednaka zastupljenost u državnim službama. Zar to nije ono što bi svaka evropska država trebalo da radi? – pitao je on.
Naveo je da od 2001. godine, od potpisivanja Plana za rešavanje krize u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, preko sporazuma iz 2009. i 2013. godine, pa sve do Akcionog plana iz 2022, država Srbija se obavezala da će integrisati albansku zajednicu.
-Sva ova obećanja postoje na papiru, ali u praksi su samo mrtvo slovo. Danas, 2025. godine, funkcioneri Koordinacionog tela javno negiraju čak i postojanje samog Akcionog plana. To nije samo neodgovornost – to je uvreda za one koji veruju u dijalog i institucije.mZato danas Narodna skupština ima priliku da preuzme odgovornost. Da pokaže da država nije neprijatelj svojih građana, već garant njihovih prava – rekao je on.
Ipak, vladajuća većina odbila je Kamberijev predlog i rezolucija nije uvrštena u dnevni red.
Kamberi: Bojkot skupštine i borba za proevropsko društvo jednakosti za sve
