Bujanovac, Preševo, 17. decembar 2025. – Osnovni ciljevi Koordinacionog tela (KT) ni posle 25 godina nisu ostvareni, pre svega ekonomski i socijalni napredak kao i integracija Albanaca, koji su sadržani u Programu mera za rešavanje krize u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Ovaj Program su februara 2001. usvojile republička i savezna vlada, a potom je dobio i podršku međunarodne zajednice.
Ovo je između ostalog u Bujanovačkoj banji rekla Ardita Sinani, predsednica Opštine Preševo, na obeležavanju 25 godina od formiranja Koordinacionog tela za Bujanovac, Preševo i Medveđu.
Čović ponovo u Bujanovcu: 25 godina od formiranja Koordinacionog tela
“Više od dve decenije kasnije, moramo jasno konstatovati da osnovni ciljevi nisu ispunjeni i da se situacija nije poboljšala; naprotiv, u pojedinim segmentima došlo je do vidnog pogoršanja. Program konkretnih mera predviđao je proporcionalnu zastupljenost Albanaca u državnim organima na svim nivoima, ravnopravnu upotrebu jezika, rešavanje ozbiljnih problema u oblasti obrazovanja, posebno priznavanje diploma Republike Kosovo, uključivanje Albanaca u lokalnu policiju i pravosudni sistem, razvoj infrastrukture – kako ekonomske, tako i unapređenje javnih usluga. Značajan deo ovih obaveza ostao je nerealizovan”, rekla je Sinani koja je šef Odbora Partije za demokratsko delovanje (PDD) u Preševu.
Naglasila je da je u međuvremenu došlo je do diskriminaciju kroz ukidanje Osnovnog suda i Osnovnog tužilaštva u Preševu, pasivizacije prebivališta albanskih građana, ali i smanjivanja budžeta KT koji je ograničen i neproporcionalan realnim potrebama regiona.
“Dodatni izazov predstavlja i nedovoljna zastupljenost albanske zajednice na strateškim nivoima odlučivanja unutar samog Koordinacionog tela. Iako su predstavnici zajednice prisutni na pojedinim operativnim pozicijama, odlučujuće funkcije ne odražavaju demografsku strukturu regiona, čime se onemogućava funkcionisanje Koordinacionog tela kao mehanizma ravnopravnog partnerstva”, rekla je Sinani.
U takvim okolnostima, ovaj jubilej ne treba shvatiti kao formalnost, već kao trenutak za suštinsko preispitivanje.
Stoga naglašavamo potrebu za:
realizacijom obaveza koje proizilaze iz sporazuma potpisanih 2001, 2009. i 2013. godine, uz jasne rokove i merljive indikatore;
hitnim prekidom pasivizacije adresa i preispitivanjem svih spornih slučajeva u skladu sa evropskim standardima;
reformom Koordinacionog tela, uz uravnoteženu nacionalnu zastupljenost na svim nivoima odlučivanja;
povećanjem budžetskih sredstava i njihovim usmeravanjem ka strateškom razvoju i infrastrukturnim projektima;
reaktiviranjem međunarodnih razvojnih partnera, u cilju obezbeđivanja održive ekonomske perspektive za sve tri opštine.
Ponovila je da “albanska zajednica u Preševskoj dolini ostaje posvećena dijalogu i partnerstvu”.
“Naša očekivanja su jasna: puno poštovanje preuzetih obaveza, jednake mogućnosti za razvoj i politike koje jačaju poverenje, stabilnost i evropsku perspektivu države. Samo kroz transparentnost, ravnopravnost i stvarnu političku volju moguće je da se budući jubileji obeležavaju kao dokaz zajedničkog napretka, a ne kao ponavljanje neispunjenih obaveza”.
