Bujanovac, 5. decembar 2025. Zahvalnicu Koordinacionog tela za jug Srbije Aleksandru Vulinu funkcioner Partije za demokratsko delovanje (PDD) Ragmi Mustafi nazvao je “zahvalnošću za uskraćivanje prava”.
-Upućivanje „ZAHVALNOSTI“ Aleksandru Vulinu za njegov „izvanredan doprinos“ u Preševu, Bujanovcu i Medveđi nije čin zahvalnosti, već čin političke amnezije, institucionalnog cinizma i simboličkog nasilja – kaže Mustafi.
Po njegovim rečima, ovo predstavlja namerni pokušaj preoblikovanja stvarnosti i ulepšavanja ličnosti koja za Albance u ovim opštinama simbolizuje upravo suprotnost od razvoja, bezbednosti, jednakosti i stabilnosti.
-Aleksandar Vulin, na svakoj poziciji koju je obavljao – direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, ministar rada, ministar odbrane i ministar unutrašnjih poslova, šef BIA – nije bio faktor razvoja, već arhitekta i realizator represivne, isključive i duboko antialbanske politike – smatra Mustafi.
Dodao je i da je pod okriljem „bezbednosti“ Vulin institucionalizovao strah; pod izgovorom „stabilnosti“ normalizovao diskriminaciju; “dok je u ime „ustavnog poretka“ sistematski vršio pritisak na Albance Preševske doline”.
-Vulin je javno i bez oklevanja koristio pogrdne izraze protiv Albanaca, poput „Šiptara“ i „Arbanasa“ – što nisu bili lapsus, već ideološki stav. Političar koji na ovaj način govori o celoj zajednici ne može se predstaviti kao garant multietničkog suživota, a još manje kao doprinos razvoju Preševa, Bujanovca i Medveđe – kaže Mustafi, šef bujanovačkog odbora PDD.
Organizacije civilnog društva traže od premijerke da osudi Vulinov govor mržnje prema Albancima
U svojoj objavi Mustafi navodi da je tokom Vulinovog mandata kao ministra unutrašnjih poslova, pasivizacija adresa Albanaca postala državni instrument za “administrativno čišćenje Preševske doline”.
-Kao ministar odbrane i centralna figura u nacionalističkom diskursu, Vulin je bio otvoreni promoter opasnog koncepta „srpskog sveta“, hegemonističke doktrine usmerene na političko, kulturno i institucionalno širenje Srbije van njenih granica. Ovaj koncept nije vizija mira ili integracije, već projekat dominacije, nespojiv sa evropskim vrednostima i principom građanske jednakosti. Posebno značajan čin ove politike bila je zabrana izgradnje kule Komandanta Lešija – ne iz tehničkih ili urbanističkih razloga, već kao politička odluka o brisanju kolektivnog albanskog sećanja. Kao direktor Obaveštajno-bezbednosne agencije (BIA), Aleksandar Vulin je stavljen na crnu listu sankcija Sjedinjenih Država zbog umešanosti u korupciju, zloupotrebu moći i veza sa kriminalnim strukturama i mrežama sa destabilizujućim stranim uticajem. Paradoks postaje još dublji kada se uzme u obzir činjenica da je Aleksandar Vulin predsednik „Ruskog istorijskog društva“ u Beogradu, organizacije direktno povezane sa ruskim ideološkim krugovima i strukturama, osnovane pod uticajem bivših lidera KGB-a. Ovo nije sporedni detalj, već dokaz njegove ideološke i geopolitičke orijentacije, daleko od demokratskih vrednosti, a bliske autoritarnim, revizionističkim i antievropskim modelima – kaže Mustafi.
Naveo je i da Koordinaciono telo za Preševo, Bujanovac i Medveđu ulazi u ovaj lanac odgovornosti, koji je od navodnog mehanizma za integraciju i razvoj transformisan u instrument političke kontrole i upravljanja statusom kvo.
Umesto jednakosti, kaže on, KT je proizvelo zavisnost; umesto razvoja, administriralo je stagnaciju; umesto poverenja, negovalo je potčinjavanje.
Stejt Department: Albanci u Srbiji diskriminizovani, ministar Vulin širi govor mržnje
-Figure poput Martinovića i Nenada Mitrovića nisu neutralni ili tehnički akteri, već poslušni realizatori beogradskih politika koje je generisao Vulin, koji nisu pokazali ni političku hrabrost ni institucionalnu volju da brane prava Albanaca, da reaguju na govor mržnje ili da se suprotstave diskriminatorskim praksama. Njihova ćutnja je deo problema – kaže Mustafi.
Zbog toga, po njegovim rečima, tvrdnja da je Aleksandar Vulin doprineo „pravednom regionalnom razvoju“ protivreči svakom stvarnom pokazatelju: strukturnoj nezaposlenosti, hroničnom siromaštvu, nedostatku ozbiljnih investicija, diskriminaciji u predstavljanju i javnim službama.
-Počast Aleksandru Vulinu nije omaž njemu – to je uvreda za Albance Preševa, Bujanovca i Medveđe. To je poruka da država nagrađuje one koji uskraćuju prava, a ne one koji ih brane; one koji isključuju, a ne one koji grade suživot. Da li su Opštini Bujanovac i sada divite se Nenadu Mitroviću? – završio je Mustafi.
