Bujanovac, 27. januar 2026. (foto RTS snimak ekrana) – Predlog zakona o diskriminaciji Albanaca na jugu Srbije usvojen je na Odboru za spoljnu politiku Predstavničkog doma Kongresa SAD. Predlogom se traži razmatranje pasivizacije adresa Albanaca, kao i navodne diskriminacije u obrazovanju i u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama. Stručnjaci, međutim, smatraju da neće biti usvojen.
Nedavno usvojenu rezoluciju albanski političari u Bujanovcu proglasili su velikom pobedom, o čemu su Bujanovačke pisale.
Rezolucija u Kongresu posle posete albanskih političara Americi
Politikolog Ognjen Ogić kaže za RTS da predlog verovatno neće biti usvojen. Objasnio je i šta se zapravo traži predlogom zakona.
Gogić smatra da je usvajanje na dugom štapu i da takvi predlozi često ostanu u Predstavničkom domu bez glasanja, ali da ipak šalju političku poruku.
“On treba da prođe tek Predstavnički dom, a onda i Senat i da bude potpisan od američkog predsednika. Ja iskreno sumnjam, zato što sam gledao statistiku, da takvi predlozi uglavnom ostanu na razmatranju u Predstavničkom domu, ali svejedno taj zakon ipak nosi neku poruku. Radi se zapravo o zakonu koji traži da se sprovede istraga o ovim temama. Dakle, on ne prejudicira da se sprovodi diskriminacija Albanaca na jugu Srbije, već traži od državnog sekretara da sprovede istragu i da dostavi izveštaje. Da je taj zakon bio želja Amerikanaca, on bi se već našao tu. Mislim da je ovde više reč o tim pojedinačnim kongresmenima koji žele da to promovišu isto kao instrument pritiska, ali bez obzira što možda neće biti usvojen, nije naivan. On pokazuje da se stvari menjaju u Vašingtonu i da se otvara prostor i za albanske lobiste, ali i za veći pritisak na Beograd”, poručuje Gogić.
Zakon ne prejudicira diskriminaciju Albanaca, već traži istragu – reč je o inicijativi da državni sekretar sprovede istragu i podnese izveštaj, a ne o zvaničnom stavu administracije – kaže Ogić.
Po njegovim rečima, tema pasivizacije adresa može biti internacionalizovana, ako Beograd ne reaguje.
On upozorava da institucije Srbije moraju da se oglase, inače će to postati predmet pritiska iz EU i Vašingtona.
“Jako je važno da se Beograd po tom pitanju oglasi. Da Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo lokalne samouprave daju neki odgovor na ta pitanja, jer ako se to pitanje ne bude rešilo u Beogradu, a treba da se rešava u Srbiji, to je unutrašnje pitanje Srbije, ono će biti internacionalizovano. Dakle, vidimo da to pitanje otvaraju i Evropska komisija i sada Vašington. Ja lično poznajem neke Albance iz Preševa i Bujanovca koji su imali taj problem. Dakle, tu postoji nešto, ali važno je da se beogradske institucije po tom pitanju odrede što pre da to ne bi postalo predmet ovakvih inicijativa”, smatra Gogić.
Ocenio je da se Vašington vraća “fabričkim postavkama” – partnerstvo sa Prištinom, pritisak na Beograd, jer američka politika teži izbacivanju ruskog i kineskog uticaja i očekuje jasnije svrstavanje Srbije.
Otvara se prostor za veći pritisak i nove teme u dijalogu Beograda i Prištine – Priština može da koristi temu Albanaca na jugu Srbije da “razvodni” fokus sa položaja Srba na KiM i ZSO, smatra on.
Dodao je i da poklapanje lobiranja i poziva kosovskoj predsednici Vjosi Osmani u Odbor za mir nije slučajno, ali lobi ne menja politiku SAD – lobisti koriste trendove u američkoj politici, a Priština se pozicionira kao pouzdan partner Vašingtona, što joj donosi političke poene.
