Bujanovac, 28. januar 2026. (Foto Mustafi – Martinović) – “Izjava predsednika Koordinacionog tela za jug Srbije Aleksandra Martinovića, tipičan je primer institucionalnog diskursa koji pokušava da zameni stvarnost birokratskim formulacijama. Umesto da se bavi stvarnim problemima Albanaca u Preševskoj dolini, ona ih relativizuje skrivajući se iza zakona, statistike i izolovanih projekata”, kaže Ragmi Mustafi, šef bujanovačkog odbora Partije za demokratsko delovanje (PDD).
Mustafa je reagovao posle Martinovićevog saopštenja u kojem navodi da Šaip Kamberi, lider PDD i narodni poslanik, obmanjuje javnost oko položaja Albanaca na jugu Srbije.
“Pokušajte da tako lažete Ameriku”, poručio je Mustafi Martinoviću.
-Martinović navodi da je „pasivizacija adresa administrativni postupak koji se primenjuje na isti način na celoj teritoriji Srbije“. Ali ako je ovaj postupak neutralan, zašto onda pogađa gotovo isključivo Albance? Zakon ne postaje diskriminatorski svojim tekstom, već svojom primenom. A sprovođenje ove politike proizvelo je jasne etničke posledice kao što su gubitak prava glasa, zdravstvenog osiguranja, obrazovanja, imovine i samog pravnog postojanja – navodi Mustafi u objavi.
Po njegovim rečima, Martinović govori o pravima zagarantovanim Ustavom kao što su obrazovanje, jezik, informisanje i političko učešće, ali prava na papiru nisu stvarna prava.
Dodao je da prava postoje samo ako se primenjuju – kada Albanac nije zaposlen u policiji, sudu, administraciji; kada mu država ne priznaje diplomu iz Prištine; kada policija deaktivira adresu; onda nemamo jednakost, već institucionalnu isključenost – kaže on.
-Nabrajanje nekoliko simboličnih projekata – prevoda udžbenika, obdaništa ili renoviranja škola – ne zamenjuje strukturnu jednakost. Dva obdaništa ne nadoknađuju nedostatak zastupljenosti. Nekoliko knjiga ne rešava problem nepriznavanja diploma. Renoviranje škole ne briše stvarnost sistemske diskriminacije. (iako projekti nisu završeni)
Na kraju, Martinović poziva na dijalog i upozorava na „jednostrana tumačenja“. Ali dijalog ima smisla samo kada se prihvati stvarnost. Ne može biti dijaloga o poricanju. Ne može biti dijaloga o brisanju. Ne može biti dijaloga kada jedna strana poriče postojanje problema, dok druga strana svakodnevno živi njegove posledice – naglasio je Mustafi.
Poručio je i da bez priznanja diskriminacije nema rešenja, bez rešenja nema pravde, bez pravde nema stabilnosti.
-Albanci Preševske doline ne traže poseban tretman. Oni traže nešto osnovno za 21. vek. Jednakost pred zakonom, zastupljenost u institucijama i pravo da budu građani. Ovo nije politički zahtev. To je demokratski zahtev. Nas veorvatno možete lagati, baš kao što ste lagali predsednika Bujanovca. Pokušajte da lažete Ameriku – zaključio je Mustafi.
Dug put do američkog zakona o diskriminaciji Albanaca na jugu Srbije
