Dok Vašington razmatra izveštaj o položaju manjina u Srbiji, pravni mehanizmi, poput evropskih sudova i Komisije za reviziju biračkog spiska, imaju potencijal da utvrde nove činjenice o navodima kršenja ljudskih prava Albanaca u Preševskoj dolini, naročito u vezi sa pasivizacijom
Piše: Marko Milosavljević
(Autor je rukovodilac za istraživanje i zagovaranje Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) u Beogradu i autor izveštaja ‘Pasivizacija adresa Albanaca u Preševskoj dolini kao diskriminatorna praksa’, koji je YIHR realizovala sa Odborom za ljudska prava iz Bujanovca uz podršku Rockefeller Brothers Fund. Tekst je objavljen na portalu pasivizimi.com)
Bujanovac, 31. mart 2026. – Krajem januara 2026. godine Odbor za spoljnu politiku Predstavničkog doma Kongresa SAD glasao je za predlog zakona kojim se nalaže državnom sekretaru SAD da pripremi izveštaj o položaju manjina u Srbiji. Kako je navedeno u dokumentu, akt se može nazivati i “Zakonom o proceni diskriminacije u Preševskoj dolini”.
Akt je predložio republikanski kongresmen Kit Self, a odbor ga je usvojio sa 43 glasa “za” i tri glasa “protiv”. Ovaj predlog zakona SAD-a ukoliko bude usvojen, iako je već izazvao negativne reakcije vlasti u Srbiji i prorežimskih medija, može biti podstrek domaćim vlastima da utvrde nezakonitosti u procesu pasivizacije prema pripadnicima albanske nacionalne manjine, priznanju diploma i poštovanja kulturne autornomije. Predlog akta je zanimljiv i po tome što bi obavezao sekretara SAD da izvesti i o eventualnoj primeni obaveznog vojnog roka u Preševskoj dolini.
Gubitak prava glasa
Promocija knjige Aleksandra Pavlovića: Srbi i Albanci su vekovni prijatelji
U saopštenju za novinare na sajtu Kita Selfa, a koje je objavljeno u decembru prošle godine kada je zakon predložen, naveo je da je veoma zabrinut zbog postupanja prema etničkim manjinama u Srbiji, “naročito zbog široko prijavljivane ‘pasivizacije’ adresa u Preševskoj dolini koje pripadaju Albancima”.
Prema podacima iz izveštaja Inicijative mladih za ljudska prava iz 2023. godine postoje sumnje da je samo u opštini Medveđa od 2015. do 2022. godine kao posledica nezakonitog procesa pasivizacije, pravo glasa izgubilo 4309 građana iz većinski albanskih naselja u ovoj opštini. Od predstavljanja ovog izveštaja do februara 2026. godine, dve žalbe građana albanske nacionalnosti Ustavnom sudu Srbije povodom pasivizacije su odbijene, a predstavnici vlasti nastavili su sa poricanjem ovog problema
Položaj Albanaca u Srbiji (4): Životarenje na ekonomskoj periferiji
Umesto da makar objave statističke podatke o pasivizaciji za tri opštine u Preševskoj dolini za prethodnu deceniju, ministri u Vladi često negiraju ovakvo postupanje dok regulatnorna tela nisu napravila iskorak da ispitaju ovakvo postupanje policije.
Kongresmen Self se pozvao se na izveštaj Evropske komisije o Srbiji, navodeći da su u njemu zabeleženi zabrinjavajući nalazi u vezi sa postupanjem države prema albanskoj manjini. U poslednjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji godinama ponavlja se zabrinutost da su pripadnici albanske nacionalne manjine pod arbitrarnim proverama prebivališta na jugu Srbije od strane policije.
Potpis Donalda Trampa
Međutim, predlog zakona mora sačekati potvrde oba predstavnička doma SAD-a, kao i potpis predsednika Donald Trampa. Paralelno sa ovom inicijativom, početkom februara ove godine Skupština Srbije je konačno formirala sastav Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska na osnovu izmena Zakona o biračkom spisku koje su stupile na snagu novembra 2025. godine.
Formiranje ove Komisije za reviziju biračkog spiska, koja je nastala kao posledica ODIHR preporuka za unapređenje izbornog zakonodavstva u Srbiji prilika je i za utvrđivanje nezakonitosti povodom postupka pasivizacije adresa. Ta šansa ogleda se u nadležnostima Komisije na osnovu člana 22j. Zakona o biračkom spisku koji predviđa da Komisija ima mandat da pribavlja podatke nadležnih organa o statističkim kretanjima u biračkom spisku, prebivalištu, boravištu, pasivizaciji i drugim relevantnim podacima u vezi sa biračkim spiskom.
Komisiju čine predstavnici vladajućih (5 članova), opozicionih parlamentarnih stranaka (3) i civilnog društva, tj. Cesida i CRTA-e (2). Proporcionalna zastupljenost članova vladajućih, opozicionih i članova iz reda udruženja građana kao i njen mandat otvaraju prostor za građane i udruženja građana da nezakonite slučajeve pasivizacije (što često dovodi i do gubitka biračkog prava) prijave članovima Komisije. Time bi se dodatno testirao ovaj novi demokratski mehanizam za utvrđivanje neregularnosti vezanih za izborni proces i potencijalno otkrila kršenja Zakona o prebivalištu i boravištu od strane MUP-a pri pasivizaciji adresa, posebno pripadnika manjinskih nacionalnih zajednica.
Iako svakako koristan vid mehanizma za utvrđivanje kršenja ljudskih prava, predlog zakona koji je usvojio Odbor za spoljne poslove SAD-a ograničen je na sastavljanje izveštaja državnog sekretara SAD-a – čiji značaj svakako nije mali. Zato je važno i testirati mehanizme zaštite ljudskih prava koji su dostupniji, kako onih sudskih poput Evropskog suda za ljudska prava, tako i onih vansudskih – poput rada Komisije za reviziju biračkog spiska koje imaju potencijal da utvrde nove činjenice o navodima kršenja ljudskih prava Albanaca u Preševskoj dolini.
