Piše: Reisu-l-Ulema, Hadži Nedžmedin ef. Saćipi
Bujanovac, 20. april 2026. – U poslednjim decenijama primećen je značajan porast inicijativa koje imaju za cilj promociju mira, međureligijskog dijaloga i suživota. Samiti, konferencije i simpozijumi organizuju se sa velikom učestalošću, proizvodeći diskurs preopterećen terminima kao što su tolerancija, harmonija i razumevanje. Međutim, dublja analiza otkriva suštinsku kontradikciju između artikulisane retorike i praktične realnosti ovih procesa.
Od podstrekača konflikta do promotera dijaloga
Zabrinjavajući fenomen u ovim procesima jeste transformacija javnih ličnosti koje su nekada bile aktivni učesnici u podsticanju konflikata, a danas se predstavljaju kao promotori mira. Ova tranzicija, često nejasna i bez kritičke refleksije, predstavlja pokušaj prepisivanja prošlosti i izbegavanja istorijske odgovornosti.
Oni koji su nekada doprinosili polarizaciji društava na verskim ili nacionalnim osnovama, danas artikulišu visoke moralne diskurse, ne adresirajući svoju ulogu u stvaranju tenzija. Ovaj fenomen nije samo etičko pitanje, već i realna prepreka izgradnji međusobnog poverenja.
Jedan od najuočljivijih nedostataka ovih procesa jeste isključivanje važnih aktera sa dijaloških platformi. Nedostatak zastupljenosti stvarnih zajednica, kao što je muslimanska zajednica u Srbiji, delegitimiše sam proces i pretvara ga u formalnu aktivnost bez opipljivog uticaja. Pravi dijalog zahteva inkluzivno učešće i priznanje društvenih realnosti. Bez ove dimenzije, svaki pokušaj ostaje fragmentiran i nesposoban da proizvede održiva rešenja.
Mir kao moralni proces: Između istine i hrabrosti
Mir nije proizvod ceremonijalnih izjava, već rezultat dubokog moralnog i institucionalnog promišljanja. On zahteva hrabrost da se prihvati prošlost, identifikuju odgovornosti i izgrade mostovi na temelju istine.
Ćutanje pred prošlošću, njena relativizacija ili instrumentalizacija diskursa mira za uske interese potkopavaju svaki pokušaj pomirenja. Kao što se često naglašava, nedostatak moralne hrabrosti svodi dijalog na performans bez sadržaja.
Kontinuirano maskiranje razdornog diskursa
Još problematičniji aspekt jeste prisustvo pojedinaca koji, iako koriste jezik mira, nastavljaju da nose istu razdornu suštinu. Ovo diskurzivno maskiranje ne samo da ne doprinosi procesu dijaloga, već ga kompromituje, stvarajući ambijent nepoverenja i skepticizma.
Bez jasnog distanciranja od prošlosti i bez iskrene transformacije, ove figure ostaju prepreka izgradnji autentičnog mira.
Reis Nedžmedin Saćipi: Bošnjaci iz Sandžaka mudriji od Albanaca
Poruka: Mir zahteva odgovornost, a ne slavljenje
U ovom kontekstu, neophodno je naglasiti da mirotvorci ne treba automatski da budu slavljeni zbog svoje misije, posebno kada konkretni rezultati izostaju ili kada procesi koje vode proizvode više tenzija nego rešenja.
Mir se ne gradi na zaboravu niti na zakašneloj retorici. On zahteva suočavanje sa istinom, prihvatanje odgovornosti i iskreno uključivanje svih relevantnih aktera.
Istina ne počinje danas — ona ima svoju istoriju koju treba prihvatiti. Samo na toj osnovi može se izgraditi održiv mir, koji nije samo lepa naracija, već proživljena stvarnost.
(Autor je novinar, publicista, presednik Udruženja Novinara „Etika“ i poglavar Rijaseta Islamske zajednice u Srbiji)
