Piše: N. Stevanović
Bujanovac, 1. maj 2026. Narodni poslanik iz Bujanovca i lider opozicione Partije za demokratsko delovanje (PDD) Šaip Kamberi govorio je za Bujanovačke o najnovijem slučaju blokade transfera novca od kosovske vlade za Nacionalni savet Albanaca (NSA) u Bujanovcu, ali i o rezoluciji kosovske skupštine, vanrednim izborima u Srbiji i zašto je odbio poziv na konsultacije sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Kamberi je za Bujanovačke izneo i stav o studentskom pokretu i otkrio šta međunarodna zajednica misli o reciprocitetu u pravima Srba i Albanaca za koji se zalaže već duže vreme.
Transfer oko 2 miliona evra od kosovske vlade za Nacionalni savet Albanaca je blokiran, objavili su iz NSA. Ko je blokirao novac za Albance na jugu Srbije i zbog čega? Kome je namenjen taj novac?
Shaip Kamberi: Blokada sredstava namenjenih Nacionalnom savetu Albanaca predstavlja politički, a ne tehnički problem. Očigledno je da su institucije Srbije zaustavile taj transfer, pozivajući se na nezakonite razloge koji nisu utemeljeni u duhu Ustava.
Podsećam na član 14 Ustava Republike Srbije, kojim se garantuje posebna zaštita nacionalnih manjina radi ostvarivanja pune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta, kao i na odredbe članova 18–22 koje se odnose na ljudska i manjinska prava.
Suštinski cilj blokade jeste ograničavanje institucionalnog jačanja Albanaca u Preševskoj dolini. Ta sredstva su namenjena obrazovanju, kulturi, informisanju, kao i podršci studentima i mladima. Dakle, reč je o ulaganjima u očuvanje identiteta i jačanje institucija koje štite kolektivna prava albanske zajednice.
Kosovska skupština nedavno je usvojila rezoluciju o Albancima u Bujanovcu, Preševu i Medveđi. Šta je cilj te rezolucije?
Shaip Kamberi: Cilj rezolucije je da internacionalizuje pitanje položaja Albanaca u Preševskoj dolini. Njena svrha nije destabilizacija, već podizanje svesti i podsticanje institucionalnih rešenja za dugotrajne probleme diskriminacije i pasivizacije prava.
Vlada Kosova već godinama izdvaja sredstva za podršku Albancima u ovom regionu, ali finansijska pomoć sama po sebi nije dovoljna. Neophodan je kontinuiran politički i institucionalni angažman. U tom smislu, važno je da i parlamentarna opozicija na Kosovu podržava ovakve inicijative.
Naveli ste ranije da je srž rezolucije repiprocitet u pravima Srba na Kosovu i Albanaca na jugu Srbije. Kako ostvariti reciprocitet?
Shaip Kamberi:
Reciprocitet znači primenu istih standarda. Ako Srbija traži visok nivo prava za Srbe na Kosovu u oblasti obrazovanja, jezika, lokalne samouprave i institucionalne zastupljenosti, onda ta ista prava mora obezbediti Albancima u Preševskoj dolini.
To nije politički slogan, već princip jednakosti. On je posebno važan u multietničkim društvima, ali i za svaku državu koja teži članstvu u Evropskoj uniji.
Mislite li da građani srpske nacionalnosti na Kosovu, dakle u realnom životu, uživaju više prava od Albanaca u Bujanovcu, Preševu i Medveđi? Nedavno je na Kosovu uhapšen mladić srpske nacionalnosti zbog navijačke majice.
Shaip Kamberi:
U institucionalnom ustavno-pravnom smislu da. Srbi na Kosovu imaju viši nivo ustavom garantovanih kolektivnih prava nego Albanci u Srbiji, uključujući zastupljenost u policiji i pravosuđu, službenu upotrebu jezika i značajan stepen lokalne samouprave.
Istovremeno, treba priznati da zbog političkih pritisaka iz Beograda često ne koriste ta prava u punom kapacitetu ili napuštaju institucije.
S druge strane, Srbija već više od dve decenije ne uspeva ili ne želi da obezbedi ravnopravnu integraciju Albanaca u Preševskoj dolini.
Dakle, dok Albanci iz Preševske doline već više od 20 godina traže integraciju i ravnopravno uključivanje u sistem, vlast u Beogradu istovremeno podstiče suprotan proces – dezintegraciju Srba iz kosovskih institucija.
Takva politika otkriva očigledan paradoks: s jedne strane odbija integraciju tamo gde se ona traži, a s druge obeshrabruje integraciju tamo gde je ona već započeta. Na kraju, cenu takvog pristupa plaćaju obični ljudi, koji ostaju zarobljeni između političkih interesa, umesto da budu deo stabilnih i funkcionalnih institucija.
Pojedinačni incidenti, poput hapšenja zbog simbola, ne mogu se poistovetiti sa sistemskim problemima. Svedoci smo da se i u Srbiji Albanci suočavaju sa sankcijama zbog upotrebe nacionalnih simbola, što ukazuje na širi problem selektivne primene prava.
Šta o reciprocitetu kažu predstavnici međunarodne zajednice sa kojima razgovarate?
Shaip Kamberi: Međunarodni predstavnici podržavaju princip jednakih prava i insistiraju na standardima ljudskih i manjinskih prava. Iako su oprezni prema političkom konceptu reciprociteta, kroz dijalog se može graditi razumevanje da bez jednakog tretmana nema dugoročne stabilnosti.
Kako ocenjujete političku situaciju u Srbiji?
Shaip Kamberi: Politička situacija je duboko polarizovana, uz slabljenje demokratskih institucija i dominaciju izvršne vlasti, odnosno partitokratskog sistema.
Nedostatak suštinskog dijaloga, kao i pritisci na opoziciju, medije i manjinske zajednice, dodatno pogoršavaju stanje.
Da li ste pozvani na konsultacije sa predsednikom Srbije o vanrednim parlamentarnim izborima? Kakav je vaš stav o vanrednim izborima?
Shaip Kamberi: Dobio sam poziv, ali sam odbio učešće u formalnim konsultacijama koje nemaju konkretne rezultate. Tokom godina učestvovao sam u brojnim razgovorima sa najvišim državnim zvaničnicima, pa i sa predsednicima, i na takvim konsultativnim razgovorima. Nažalost, ti procesi nisu doneli suštinske promene za Albance. Zato nisam želeo da agendu opteretim sa „novim obećanjima“. Bolje je da čekamo da predsednik ispuni obećanja iz ranijih „konsultativnih“ sastanaka.
Smatram da vanredni izbori imaju smisla samo ako postoje fer i demokratski izborni uslovi. Ova vlast nije u stanju da to obezbedi. Ona to ne želi. U suprotnom, oni služe održavanju postojećeg autoritarnog sistema.
Da li podržavate studentski pokret?
Shaip Kamberi: Podržavam svaki autentičan građanski pokret koji se zalaže za demokratiju, vladavinu prava, slobodu medija i poštovanje ljudskih i manjinskih prava.
Studentski pokret je važan glas društva. Bilo bi značajno da u svojoj platformi jasnije uključi i pitanja manjinskih zajednica.
Kakva je politička i bezbednosna situacija u Bujanovcu?
Shaip Kamberi: Politička situacija je formalno stabilna, ali suštinski krhka. Bezbednosna situacija je mirna, ali postoji izraženo nepoverenje građana prema institucijama, što je posledica dugogodišnje marginalizacije.
Nedavno ste kritikovali rad bezbednosnih službi u Bujanovcu, šta zamerate?
Shaip Kamberi: Zameram selektivno delovanje i nedostatak transparentnosti. Institucije bezbednosti moraju jednako štititi sve građane.
U situacijama ozbiljnih incidenata, uključujući krivična dela poput pljački ili govora mržnje, reakcije moraju biti sveobuhvatne i profesionalne, a ne parcijalne i nedovoljno objašnjene javnosti.
Šta zamerate lokalnoj vlasti u Bujanovcu?
Shaip Kamberi: Nedostaje strateški pristup razvoju, kao i veća odgovornost i efikasnost.
Poseban problem je politički koncept vlasti zasnovan na koaliciji sa strankom koja kontroliše centralne institucije, bez jasnih i merljivih rezultata za lokalnu zajednicu. Ako takva saradnja ne donosi konkretne koristi u investicijama, infrastrukturi i budžetskoj podršci onda je legitimno postaviti pitanje njene svrhe. Građani očekuju rezultate, a ne političke aranžmane bez efekta.
Neko je ovde izigran. Priznali ili ne to se jasno vidi.
*Poslaniku Kamberiju pitanja su dostavljena u pisanoj formi, a na isti način je i odgovorio.
