Bujanovac, 29. maj 2026. – Nekadašnji privredni giganti juga Srbije, „Simpo“ i „Jumko“, danas posluju sa višestruko manjim brojem zaposlenih i velikim finansijskim problemima. Dok je nekada u ovim kompanijama radilo blizu 20.000 ljudi, danas ih je manje od 3.000.
U emisiji Četvrtom u 9 na RTS predsednik Saveta guvernera NBS Ivan Nikolić ocenio je kako veruje da će poseta predsednika Srbije Kini doprineti pronalaženju rešenja za te dve kompanije. Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Igor Mladenović rekao je za RTS da su tranzicija, ratovi i sankcije ostavili trajne posledice na njihovo poslovanje, dok glavni broker u brokerskoj kući “Momentum Securities” Nenad Gujaniči ističe da izostanak zainteresovanih kupaca najbolje pokazuje u kakvom su stanju ova preduzeća.
Gujaničić ocenjuje da nedostatak zainteresovanih kupaca dovoljno govori o stanju u kome se nalaze ove firme.
„To govori da je poslovni model tih kompanija potrošen. Problem se godinama gura pod tepih i bojim se da nema pravog rešenja bez tržišnog rešenja“, kaže Gujaničić.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Igor Mladenović podseća da su tranzicija, ratovi i sankcije ostavili duboke posledice.
„Kompanije su izgubile tržišta, tehnološki su zastarele i nisu uspele da izdrže tržišnu utakmicu. Danas su i tekstilna i industrija nameštaja u krizi širom Evrope“, navodi Mladenović.
On ističe da „Jumko“ i dalje ima važnu ulogu u domaćoj tekstilnoj industriji.
„Ako nemate Jumko, u Srbiji praktično ne biste imali pripremu i preradu tekstilnih vlakana. Veliki deo proizvodnje i brojna radna mesta direktno zavise od te kompanije“, kaže Mladenović.
SLUČAJ KENTAUR
Pojedine strane firme, poput “Kentaura”, napustile Vranje, ostavljajući stotine radnika bez posla.
Osvrćući se na pitanje zarada i konkurentnosti Srbije, Nikolić kaže da rast minimalca nije glavni razlog odlaska investitora.
“Minimalne zarade jesu rasle u Srbiji, ali su rasle i u čitavom regionu. Naš odnos u odnosu na Bugarsku, Rumuniju ili Severnu Makedoniju ostao je približno isti. Ne možemo da kažemo da smo nekonkurentni samo zbog viših minimalnih zarada”, zaključuje Nikolić.
Predsednik Saveta guvernera NBS Ivan Nikolić smatra da država ima obavezu da se bavi sudbinom ovih preduzeća.
„Država ima i ustavnu obavezu da brine o ravnomernom ekonomskom razvoju. Klasična privatizacija verovatno bi dovela do otpuštanja radnika i promene delatnosti“, ocenjuje Nikolić.
Govoreći o mogućim investitorima, Nikolić upozorava da su tekstilna i drvna industrija pod snažnim pritiskom globalne konkurencije.
„Veoma je teško organizovati lokalnu proizvodnju koja bi bila konkurentna azijskim proizvođačima“, navodi on.
Mladenović smatra da bi kineski investitori mogli da donesu nove tehnologije i sačuvaju domaće brendove.
„Idealno bi bilo da se zadrži brend, a da se pod tim brendom stvori bolji i kvalitetniji proizvod“, kaže Mladenović.
Sa druge strane, Gujaničić upozorava da nove subvencije ne rešavaju suštinu problema.
„Potrebno je ulagati u infrastrukturu i uslove poslovanja kako bi investitori sami dolazili“, ističe on.
Nikolić ipak veruje da postoji prostor za rešenje i da bi nedavna poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kini mogla da otvori mogućnost za pronalaženje strateškog partnera za „Simpo“ i „Jumko“, po uzoru na nekadašnje rešavanje pitanja železare u Smederevu.
