Piše: I. Jovanović
Bujanovac, 11. jun 2026. U domu Nikole (35) i Jelene (31) Stevanović iz Bujanovca ovih dana vladaju sreća, uzbuđenje i pomalo neverica. Posle dve godine braka, mladi supružnici postali su roditelji – i to trojice dečaka odjednom. Petar, Tadija i Vojin stigli su na svet u utorak (9. jun), a njihov otac i dalje pokušava da sabere utiske.
– Još uvek ne znam ni gde sam ni šta sam, ni šta me je snašlo, iskreno – kaže uz osmeh Nikola, ponosni otac trojice dečaka i vlasnik jednog lokala brze hrane u Bujanovcu.
Vest da čekaju trojke za Stevanoviće je bila potpuno neočekivana. Na prvom ultrazvuku usledio je pravi šok.
– Doktor je počeo da broji: jedno, drugo, treće… Nisam mogao da verujem. Sve je bilo prirodnim putem, pa je i lekarima to bilo neobično. U početku su čak bile četvorke, ali jedno plodovo jaje bilo je vanmaterično i moralo je da bude uklonjeno – priča Nikola.
I on i supruga Jelena bili su zatečeni, ali su vremenom prihvatili vest i pripremili se za dolazak prinova.
– Bilo je i pitanja „kako ćemo“, ali verovali smo da će sve biti dobro – kaže Nikola.
Trojica dečaka rođena su carskim rezom u Narodnom frontu u Beogradu. Teški su između 1.700 i 1.900 grama, a najvažnije je, ističe otac, da su svi dobro.
– Hvala Bogu, i mama i bebe su dobro. To nam je najvažnije – kaže Nikola, koji je već posetio suprugu i sinove.
Imena su birali zajedno. Petra je odabrao otac, Tadiju mama Jelena, dok je ime Vojin predložio kum.
Iako su trojke retkost, Stevanovići su uspeli da pronađu podršku i među porodicama koje su već prošle kroz isto iskustvo. Posebno ih je dirnuo gest jedne porodice iz Čačka.
– Supruga je preko oglasa tražila kolica za trojke, koja je veoma teško pronaći u Srbiji. Javila nam se porodica koja takođe ima trojke i poželela da nam pokloni svoja kolica. To nas je zaista dirnulo – priča Nikola.
Kod kuće je sve spremno za dolazak beba – tri kreveca, uređena soba i velika pomoć baka, koje već nestrpljivo čekaju svoje unuke.
A da je sreća velika, pokazalo se i odmah po rođenju dečaka.
– Prijatelji, porodica, komšije… Svi su došli. Bila je velika radost, pesma i veselje. Toliko je bilo slavlje da su mi pocepali sve majice koje sam imao, pa moram da kupujem nove – priča kroz smeh.
Prvo slavlje već je iznedrilo i porodičnu anegdotu koju će Stevanovići dugo prepričavati.
– Bilo je toliko veselo da je moj otac uspeo čak i da izgubi protezu. Još ne znamo gde su zubi završili – kaže Nikola kroz smeh.
Stevanovići su se prošle godine vratili iz Danske, gde su živeli, odlučni da svoju budućnost grade u rodnom kraju.
– Danska jeste uređena zemlja i standard je visok, ali Srbija je Srbija. Bujanovac je u srcu i želimo da naša deca odrastaju ovde – kaže Nikola.
Njegova poruka parovima koji se bore za potomstvo je jasna:
– Nikada ne treba odustajati. Verovati u Boga i imati strpljenja. Upoznali smo mnogo ljudi koji su godinama čekali da postanu roditelji. Nema odustajanja, nikada.
Za Nikolu i Jelenu, koji su postali roditelji prvi put, ali odmah trojici dečaka, najvažnije je da su Petar, Tadija i Vojin živi i zdravi.
A pravi „šok“, kako kaže njihov tata kroz osmeh, tek sledi kada se cela porodica konačno okupi pod istim krovom.
Rođenje Petra, Tadije i Vojina posebno je zanimljivo i zbog toga što su trojke prava retkost u Bujanovcu. Poslednji put, koliko je poznato, trojke su u ovom gradu rođene krajem osamdesetih godina, pa su mali Stevanovići doneli trostruku radost kakva se ne pamti decenijama.
• Kvalitetno novinarstvo nije besplatno. Za naše ❤️ Bujanovačke, za naše priče 👉 DONIRAJ
