Piše: Nedžmedin Saćipi
Demokratija se ne gradi na ulici, već u institucijama. To je jedno od osnovnih načela na kojima počivaju demokratske države. Protest je legitimno pravo građana, ali ne može postati mehanizam za preuzimanje vlasti pritiskom, pretnjama ili nasiljem.
Nikada ne mogu prihvatiti logiku da se problemi jednog društva rešavaju blokiranjem puteva, napadima na institucije ili nametanjem volje jedne grupe većini. Takav pristup obično podstiču demagozi, politički avanturisti i pojedinci koji vlast ne vide kao odgovornost prema građanima, već kao plen koji treba osvojiti po svaku cenu.
Kada protest izgubi svoju građansku misiju
Istorija je pokazala da masovne proteste neretko vode interesi koji nisu vidljivi na prvi pogled. Iza njih se mogu kriti organizovane grupe, različiti izvori finansiranja i političke kalkulacije koje imaju malo veze sa stvarnim problemima građana.
Građanin izlazi na ulicu uveren da doprinosi pravednoj promeni, ali se često, kada se dim sukoba raziđe, suočava samo sa razočaranjem i posledicama, dok stvarni dobitnici postaju oni koji uspeju da se domognu vlasti.
U funkcionalnoj demokratiji protest treba da bude miran, razuman i usmeren ka konkretnim zahtevima. On ne sme ugrožavati institucije, javni red, imovinu građana niti stabilnost države.
Nasilje nikada nije bilo instrument demokratije. Ono je znak neuspeha dijaloga i nedostatka poverenja u institucije. Tamo gde ulazi nasilje, demokratija odlazi. Tamo gde prevlada mržnja, razum se gubi.
Nedžmedin Saćipi: Balkanu nije potrebno više sukoba, već više mudrosti
Zato se protesti koji prerastaju u uvrede, fizičke sukobe, vandalizam ili pokušaje nametanja vlasti silom više ne mogu smatrati demokratskim delovanjem. Oni postaju put ka haosu, čije posledice uvek plaćaju građani.
U vreme političkih demonstracija Albanaca u Makedoniji, poslanik iz Trnovca, Ismet Ramadani, izgovorio je rečenicu koja je i danas aktuelna: „Bolje biti galamdžija u Parlamentu nego uzvikivač na Bit Pazaru.“
To nije bio poziv protiv protesta kao građanskog prava, već poruka da se političke borbe moraju voditi tamo gde se donose odluke – u Parlamentu i institucijama – a ne na ulici, gde emocije često zamenjuju razum. I danas, kada u mnogim zemljama vidimo pokušaje da se vlast osvoji ili nametne pritiskom sa ulice, ova poruka zvuči jednako snažno: demokratija se ne jača zaobilaženjem institucija, već njihovim poštovanjem.
Glas ostaje jedini arbitar demokratije
U svakoj demokratskoj državi postoji samo jedan legitiman put za promenu vlasti – slobodan glas građana.
Parlament je mesto gde se suočavaju argumenti, dok su izbori mehanizam kojim građani nagrađuju ili kažnjavaju vlast. Ko veruje da ima podršku većine, to treba da dokaže programima, idejama i poverenjem građana, a ne ultimatumima ili pritiskom sa ulice.
Svaka druga alternativa podriva temelje pravne države i stvara opasne presedane za budućnost.
Posebno zabrinjava činjenica da mladi i studenti često postaju najlakši instrument u političkim sukobima. Oni se mobilišu u ime velikih ideala, a nakon završetka političke krize ostaju sami sa posledicama po svoje obrazovanje, karijeru i život.
Političari se menjaju, vlade dolaze i odlaze, ali izgubljene godine mladosti više se nikada ne vraćaju.
Zato energiju društva treba usmeriti ka znanju, obrazovanju, emancipaciji i razvoju građanske svesti. Obrazovan građanin mnogo teže postaje žrtva manipulacije i mnogo je sposobniji da štiti javni interes.
Demokratija nije buka mase, već snaga zakona. Ona nije trijumf ulice nad institucijama, već poštovanje pravila koja garantuju slobodu svakog pojedinca.
Branimo pravo na protest, ali jednako odlučno branimo i ustavni poredak, dijalog i institucije. Jer vlasti su prolazne, a država pripada svima.
Samo društvo koje veruje u glas, razum i institucije može izgraditi stabilnu demokratiju. Ulična demokratija može doneti trenutni aplauz, ali institucionalna demokratija gradi budućnost jednog naroda.
(Autor je novinar, publicista, presednik Civilnog duštva i Udruženja Novinara „Etika“ i ujednom poglavar Rijaseta Islamske zajednice u Srbiji)
• Kvalitetno novinarstvo nije besplatno. Za naše ❤️ Bujanovačke, za naše priče 👉 DONIRAJ
