Inicijativa za pokretanje Jugokopa, ovo je apel stočara

Bujanovac, 6. avgust 2026. Ovčarstvo i tovno govedarstvo u Srbiji beleže napredak. Tov junadi se ne prekida, ali je manji nego pre deset godina, dok se jaganjci na tržište pojavljuju periodično, jer stočari planiraju prinove da bi imali ponudu za pojedine crkvene praznike.

U godišnjoj proizvodnji za klaničnu industriju naši domaćini imaju oko 160.000 junadi i oko 1.000.000 jagnjadi. Na žalost, većina ove proizvodnje, ako se ne računa domaća potrošnja, odlazi živa iz naših obora. U Srbiji, što nije sasvim pouzdan podatak, postoje dve-tri specijalizovane klanice za junad i ovce, iako se ove životinje obrađuju na daleko više mesta.

Za našu jagnjad, gotovo, uvek kao i za junad postoji interes na Bliskom istoku i Severnoj Africi i te zemlje se lako mogu opredeliti za uvoz mesa iz Srbije umesto živih životinja.

OSPOSOBITI KLANICU „JUGOKOP“

Na takav poslovni zahtev naša zemlja ima najbrži i najjeftiniji odgovor u osposobljavanju za rad klanice „Jugokop“ u Bujanovcu.

Ovčije i juneće meso, nema sumnje, u potrošnji  izbiće u prvi plan tokom megadogađaja  – Expa 2027. u Beogradu.

Nakon analize troškova prodaje jagnjadi gde se kamionski prevoz od Sente do Bara plaća 2.900 eura, a avio prevoz od Beograda za Izrael ili Egipat najmanje 200 eura po jagnjetu, „Agroexit centar“ se opredelio da uputi predlog za osposobljavanje ove klanice na više adresa, među kojima je i komorski sistem, Ministarstvo privrede Koordinaciono telo za jug Srbije…

Jasno je, šta bi rad jedne ovakve klanice značio za stočarstvo u Srbiji. Klanica u Bujanovcu je u sezoni obrađivala za tržište više od 100.000 jagnjadi ekstra kvaliteta za probivljive potrošače u Grčkoj, Italiji pa i u Albaniji, Crnoj Gori, Sloveniji, Bosni i Hercegovini…

INICIJATIVA KRENULA IZ NOVOG SADA

Nakon, samo, površne analize, stručnjaci iz „Agroexit centra“ iz Novog Sada razmotrili su inicijativu odgajivača ovaca i izvoznika i zaključili da je potrebno barem postepeno osposobiti klanicu „Jugokop“ u Bujanovcu za klanje jagnjadi i goveda da se stvori novi oslonac za ove stočare.

Pribavljeni podaci o izgledu „Jugokopa“ koji čami su ohrabrujući, ali ako se brzo ne reaguje, lako se može dogoditi da krene pojedinačna rasprodaja inventara, a obično se kreće od sečenja ograde.

O KOMPLEKSU „JUGOKOP“

Kompleks „Jugokopa“ koji je u stečaju, obuhvata depo sa istovarnom rampom od 600 kvadrata, savremeno opremljenu klanicu za preradu mesa površine 450 kvadrata. Na površini od 90 kvadrata nalaze se šest komora za primarno hlađenje, hladnjače (površine 200 kvadrata) za čuvanje zamrznutog mesa gde se nekad skladištilo 120 vagona mesa, postoje i tri tunela za zamrzavanje od 30 kvadrata, pangleraj za iskoštavanje i obradu mesa površine 600 kvadrata kao i prijemni objekti za prihvat i smeštaj stoke. U sastavu se nalazi i vodotoranj sa rezervoarom za vodu, skladišni prostori, administrativna zgrada i kompletna prateća infrastruktura neophodna za nesmetan rad i organizaciju proizvodnog procesa. Ipak, zgradi klanice preti rasprodaja inventara.

PRIVREDNA KOMORA PODRŽAVA INICIJATIVU

Regionalna privredna komora Jablaničkog i Pčinjskog upravnog okruga podržava inicijativu ponovnog pokretanja bujanovačke klanice – o tome za „Agroservis“ direktor Goran Jović kaže:

-Svaku inicijativu koja se tiče otvaranja novih radnih mesta, novih kapaciteta, Privredna komora će uvek podržavati a i ja lično, ali uvek treba uraditi detaljnu analizu o tome da li stočni fond može da podmiri kapacitete jedne takve fabrike za proizvodnju mesa. Klanica „Jugokop“je bila jedna od prestižnih proizvođača mesa koja je pokrivala i Severnu Makedoniju, Južnu Srbiju i šire. Naravno da pokretanjem klanice, razvijamo i seoska gazdinstva i zadržavamo ljude na selu i uz jednu dobru stimulaciju odnosno subvenciju države prema poljoprivrednim proizvođačima može da se napraviti dobra priča. Proizvođači mesa sa juga i centralne Srbije nabavljaju meso iz Vojvodine, što znači da se meso dovozi a sve to povećava cenu. Zato je najbolje da se u bazi, gde se i nalazi bujanovačka klanica, omogući poljoprivrednim gazdinstvima da stočni fond povećaju na veći nivo. Ja sam uvek za proizvodnju hrane i da se hrana stavi kao prioritet, jer sve možemo proizvoditi ali ukoliko nemamo hranu, sve ostalo pada u drugi plan. Tako da, sa stručnim ljudima iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede potrebno je uraditi dobru analizu koliko je potrebno poljoprivrednih gazdinstava i stočnog fonda da bi zadovoljili potrebe ovakvog kombinata, koji je u ranijem periodu bio žila kucavica ovog kraja,-  rekao je direktor Regionalne privredne komore Jablaničkog i Pčinjskog upravnog okruga Goran Jović. 

EKSPERT PODRŽAVA INICIJATIVU

Doktor Cvijan Mekić profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, ekspert za ovčarstvo, zapaža da je velika šteta što ne funkcioniše ova specijalizovana klanica.

–  Nezadovoljan sam kad se iznose podaci o izvozu žive jagnjadi, to je pogubno po meni. Sećam se, kad je tokom korone stao otkup jagnjadi, ja sam lično organizovao preko mojih prijatelja profesora iz Makedonije otkup preko klanice u Kavadarcima, koja je klala i prodavala jagnjad Hrvatima i svima  ostalima u EU. Kako bi bilo veće ekonomske koristi, mora postojati neka viša faza prerade, tako bi bili upošljeni transporti, klanica, radna snaga, sve ostalo bi se uključilo što je mnogo bolje nego što ovako izvozimo živu jagnjad. Druga stvar, ako ćemo jagnjad izvoziti preko luke Bar, to će predstavljati veliki trošak, a od Beograda do Bujanovca je nekih 330 km, tako da to nije daleko. Objekat postoji, potrebno je obnoviti liniju klanja, rashladne sisteme i rešiti sistem otpadnih voda (ukoliko nije rešen). Podržavam svestrano tu inicijativu za ponovno pokretanje bujanovačke klanice koja je u stečaju, jer je ona jedina i bila specijalizovana za jagnjeće i ovčije meso, – rekao je prof. dr Mekić. 

PODRŠKA OD VOJVOĐANSKIH STOČARA

Ugledni stočar iz Kovina, Aleksandar Radojević sa svoja dva sina bavi se ovim poslom dugi niz godina i trenutno njegovo stado broji oko 1700 ovaca i 1000 jagnjadi koje pripremaju za prodaju tokom jeseni. Na imanju još postoje koze 250 i 200 goveda. Iako izgleda da ovo blago koje imaju predstavlja veliki izazov, ipak nije to tako, već je sve „potaman“! Inicijativa o osposobljavanju klanice u Bujanovcu na ovom gazdinstvu ima podršku, a smatraju da će se to dogoditi jer je to, zapravo, novi doprinos države za ovu granu stočarstva.

Ne treba ovde puno analiza i elaborata oni su bili jedina specijalizovana klanica sa visokim učinkom. Njena obnova je potreba za sve odgajivače u Srbiji . Pravi je trenutak da se klanica isčupa iz stečaja jer je to investicija koja može vratiti život ovčarima uz potrebnu tržišnu sigurnost. Iz ove klanice bio je veliki izvoz jagnjdadi kupljene u celoj zemlji i to je doprinosilo razvoju ovčarstva.

STOJANOVIĆ: KRAVE SU NAS ODGAJILE

-Krave su nas odgajile,krave su nas odškolovale. ….. Ovako počinje priču Tomislav Stojanović , sedamdesetpetogodisnji stočar iz bujanovačkog sela Levosoje – geodetski inženjer u penziji koji je bio učesnik na projektu izgradnje Klanice „Jugokop“. 

-Ponovno pokretanje klanice je prioritet juga Srbije. Obnova bi mogla da reši pitanje plasmana velikog broja tovnih grla u bujanovačkom kraju. Klanica u funkciji bi znacila jače stočarstvo i sigurniju budućnost, naglasio je Stojanovic. 

KLANICA JE SIGURNA INVESTICIJA

-Klanica predstavlja jedan od najvažnijih stubova razvoja stočarstva i poljoprivrede oko nas. Njeno ponovno pokretanje omogućilo bi stočarima siguran plasman stoke, smanjilo troškove transporta i otvorilo mogućnost za otkup po tržišno prihvatljivim cenama. Ovo nije samo ulaganje u jedan privredni objekat, već ulaganje u budućnost stočara, poljoprivrede i čitave lokalne zajednice, zaključio je Stojanović uz obećanje da će, ako klanica počne ponovo da radi, znatno uvećati svoje stado.

-Bolno pitanje je Klanica “Jugokop” koja  je u stečaju već 15 godina rekao je direktor Veterinarske stanice Bujanovac Miodrag Milković.

– Podsetiću, imamo godišnje oko 25.000 do 30.000 jagnjadi samo sa terena Bujanovca i Preševa, a pošto ne završe u klanicu gubi se tako i subvencija za životinje koje su za klanje. Klanica je značajna, pre svega za  seosko stanovništvo, za ostanak i opstanak ljudi na selu koji se bave stočarstvom. Nadamo se da će ovaj objekat koji postoji (za koji je potrebno uložiti od 2,5 do 3 miliona evra), vratiti nadu stočarima u siguran otkup. Ukazivali smo nadležnima na ovaj veliki problem i nadamo se da će u narednom periodu biti sluha za “Jugokop”, ne samo kad je u pitanju teritorija Bujanovca, već svih sedam nerazvijenih opština koje su prilično devastirane, kada se govori o fabrikama i radnim mestima. Ovo bi bio značajan izvor prihoda za Pčinjski, Jablanički i Pirotski okrug. Sam početak obnove klanice bio bi vrlo pozitivan jer je ovde vidljiva tradicija i mentalitet za ove poslove. Ovde ljudi vole stočarstvo i vide šansu za govedarstvo i ovčarstvo. Svako seosko gazdinstvo može da sprema za prodaju bar 2-3 bika, kao nekad, i da od njihove prodaje pokrivaju svoje troškove na godišnjem nivou. Znači seljak neće biti zavisan od bilo kakvih drugih uslova kada je u pitanju opstanak sela. Otuda je klanica sigurna investicija, koja može da donese pozitivne rezultate, ističe Milković i napominje da se ovčarstvo značajno širi. 

Država je sa, nikad većim, izdvajanjima pomogla stočare. Nadamo se da ćemo dostići nivo od 2000-te godine, kada smo imali preko 35.000 ovaca na teritoriji Bujanovca i oko 20.000 goveda. Činimo sve da stočari ostvare profit kada je u pitanju govedarstvo i ovčarstvo – tvrdi dr Milković.

SVE VIŠE GOVEDA, OVACA I KOZA

 U opštinama Bujanovac i Preševo govedarstvo raste oko 7 odsto godišnje, ovčarstvo oko 14 odsto, a kozarstvo čak 18 procenata na godišnjem nivou.

-Mlečno govedarstvo na teritoriji opština Bujanovac i Preševo je u konstantnom porastu. Koristimo vrhunske bikove sa velikim procentom fertiliteta po dozi semena tako da nam je u ovoj situaciji koncepcija preko 68 procenata i na planinskom i na ravničarskom terenu opštine Bujanovac i Preševo,rekao je direktor Veterinarske stanice Miodrag Milković.

Međutim, povećanje litraže mleka na ovim teritorijama ne prati i cena mleka. Otkupna cena mleka je oko 40 do 45 dinara i to je „manji problem “ u odnosu na to koliko je vreme isplate mleka pojedinih  mlekara. Od  svih mlekara koji su na tržištu Bujanovca i Preševa, samo dve mlekare su sa korektnim periodom isplate mleka, dok su tri mlekare sa kašnjenjem više od šest meseci. Na oko 5.500 umatičenih plotkinja koje imamo, prosečna  mlečnost je u odnosu na predprošlu godinu, već porasla od 5.364 litra na 5.500 litra u 2025. godini. U prvih šest meseci tekuće godine, povećana je mlečnost i to izrazito u nizijskom delu ovih opština, dok su u planinskom delu prisutni veliki problemi sa otkupom mleka . Zbog toga sve više stočara prelazi na sistem krava – tele, što predstavlja dodatni rizik za opstanak mlečnog govedarstva u ovom kraju, rekao je Milković i dodao:

Veterinarska stanica Bujanovac je omogućila stočarima iz Bujanovca i Preševa da prvoklasna grla nabave po najpovoljnijim cenama.

-Ono što je prilično uticalo na povećanje mlečnosti je uvoz visokokvalitetnih junica simentalske rase iz Nemačke u toku 2024. i 2025. godine. Sva grla koje su otelila žensku telad su zadržana i nadam se da će i naredni potomci ostati na teritoriji opština Bujanovac i Preševo. Zahvaljujući subvencijama Republike Srbije u prošloj godini ostavili smo 551 junicu, u predprošloj godini 450, a ove godine samo u prvih šest meseci imamo oko 360 junica koje su ostale na gazdinstvima za priplod.

Inače, za „Najbolju praksu u stočarskoj proizvodnji kroz povećanje stočnog fonda“ Veterinarska stanica Bujanovac dobitnik je posebnog priznanja na 93. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu održanom u Novom Sadu od 16. do 21. maja. 

U ime oko 400 stočara iz Bujanovaca, Bosilegrada, Vladičinog Hana, Vranja. Preševa, Surdulice i Trgovišta,

Mi,

uzgajivači stoke i poljoprivrednici:

 

MIROSLAV TOMIĆ, 17523 Preševo, s. Slavujevac, 064/ 15 28 826 _______________

 

SKENDAR TUSUNI, 175200 Bujanovac, s. V. Trnovac, 063/ 78 60 177 ____________

 

JOVICA MLADENOVIĆ, 175200 Bujanovac, s. Rakovac, 063/ 17 35 355 __________

 

SREĆKO JORDANOVIĆ, 175200 Bujanovac, s Baraljevac, 062/ 49 09 30 _________

 

IDRIZ HEBIBI, 17523 Preševo, s. Miratovac, 063/ 76 52 279 _____________________

 

ŽIVKO MITIĆ, 175200 Bujanovac, s. Rakovac, 017/ 65 37 05 ____________________

 

RAIF BEKTAŠI, 175200 Bujanovac, s. V. Trnovac, 063/ 80 43 347 ________________

 

NEBOIJŠA CVETKOVIĆ, 175200 Bujanovac, s. Žuželjica, 063/ 73 17 840 _________

 

ASLAN ABAZI, 17523 Preševo, s. Miratovac, 063/ 71 15 475  ____________________

 

LJULJZIM SELJMANI, 175200 Bujanovac, s. Oslare, 064/ 20 21 748 _____________

 

obraćamo se za pomoć

IVICI KOJIĆU, šefu Kabineta predsednika Republike Srbije

11000 BEOGRAD, Andrićev venac 1. protokolgradjana@predsednik.rs

 

DRAGANU STEVANOVIĆU, državnom sekretaru Ministarstva privrede

11000 BEOGRAD, Kneza Miloša 20. dragan.stevanovic@privreda.gov.rs

 

MARKU SARANOVCU,   šefu Kabineta ministra poljoprivrede

11000 BEOGRAD, Nemanjina 22-26. kabinet.info@minpolj.gov.rs

 

BILJANI PETROVIĆ, direktorki Uprave za agrarna plaćanja

11000 BEOGRAD, Mihajla Pupina 113//A.  biljana.petrovic@minpolj.gov.rs

3                                                           

EMINI MILAKARI, vd direktorki Uprave za veterinu

11000 BEOGRAD, Nemanjina 22-26.    emina.milakara@minpolj.gov.rs              

Prof. dr ZORANU STANKOVIĆU, predsednik KOO tela za jug Srbije            

11000 BEOGRAD,  Bulevar Mihajla Pupina 2. kabinet@gov.rs

 

Poštovani,

 

Vama je poznato da ukupna društvena i ekonomska klima u sedam opština Pčinjskog okruga, na krajnjem jugu Srbije, nije dobra. U Bujanovcu (oko 38.000 stanovnika), Preševu (30.100), Bosilgradu (7.000), i Trgovištu (4.500) zaposlen je tek svaki sedmi stanovnik. U Srbiji, svaki četvrti.

 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), ove četiri opštine u

aprilu su imale prosečne zarade za 35 odsto manje od proseka u Republici Srbiji (58.892 dinara). Ni u preostale tri opštine (Vranje, Vladičin Han i Surdulica) situacija nije bolja.

 

Od oko 196.000 stanovnika, koliko po procenama RZS ima Pčinjski okrug, čak 60 odsto se bave poljoprivredom i stočarstvom.

 

Do 2010. godine, zahvaljujući Društvenom preduzeću „Jugokoop“ u

Bujanovcu, koje se bavilo klanjem i prometom stoke, i mi smo živeli kudikamo bolje, jer smo imali obezbeđen plasman naših proizvoda.

 

Od 2010.“ godine, kada je u „Jugokoopu“ uveden stečaju, mi stočari smo

prepušteni na milost i nemilost divljim trgovcima, koji iz ovog kraja u južnih

delova Srbije, šumskim putevima na Kosovo i Metohiju transportuju i prodaju oko 30.000 grla stoke godišnje.

 

Da bi se ovome stalo put i da bi se u prometu stoke uveo red,

jedini izlaz je ponovno pokretanje klanične proizvodnje u preduzeću „Jugokoop“ iz Bujanovca, a na državnim organima je da odluče o njegovom pravnom statusu – da li će preduzeće biti prodato ili će ostati u vlasništvu države.

 

O drugim aspektima ove inicijative, neke činjenice i naša razmišljanja izložili smo vam u dodacima 1. i 2.

 

 

 

dodatak 01

 

LIČNA KARTA DP „JUGOKOP“ BUJANOVAC

 

OSNOVNI PODACI:

1. Pun naziv: Društveno preduzeće (DP)za proizvodnju i preradu mesa i za poljoprivrednu proizvodnju „Jugokoop“ eksport-import, Bujanovac.
2. Izgradnja i cena: Objekt sagrađen 1987. godine na površini od 2.500 m2, a koštao je 17 miliona dolara.
3. Kapaciteti i broj zaposlenih: Oko 190 radnika tržištu je isporučivalo 80 jagnjadi dnevno. U punoj sezoni (mart, april, maj), i po 150.000 jagnjadi.
4. Izvoz: Do uvođenja sankcija, preduzeće je jednu polovinu proizvodnje izvozilo u Italiju, a drugu na Bliski istok. „Jugokoop“ je imao svoj izvozni broj za tržište Evropske unije.
5. Stečaj: „Jugokoop“ je u stečaju od 04. 11. 2010. godine, a postupak pred Privrednim sudom u Leskovcu vodi Branislav Milosavljević, stečajni upravnik iz Vladičinog Hana.

 

 

 

 

STATUS „JUGOKOOPA“ DANAS:

6. Stav države i lokalne samouprave: Država i lokalna samouprava do sada nijsu pokazale interes da se ovo preduzeće postavi na noge.
7. Na koga se čeka: Sudbina „Jugokoopa“ je u rukama države, čiji organi treba da odluči hoće li država ostati njegov vlasnik ili će preduzeće biti prodato.

 

NEKE STVARI SU POKRENUTE:

8. Pritisak javnosti: Pod teretom siromaštva iz Bujanovca i Preševa odlaze u podjednakom broju i Srbi i Albanci. Zato je, poslednjih godina, na svim javnim skupovima, nezaobilazna tema otvaranje novih radnih mesta.
9. Uloga Koordinacionog tela za jug Srbije: Početkom aprila 2018. godine, Koordinaciono telo za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđu, poručilo je izradu Studije izvodljivosti za pokretanje proizvodnje u „Jugokoopu“. Nosilac projekta bila je Veterinarska stanica Bujanovac, a na Studiji je radilo 17 ekspertskih ekipa iz 17 oblasti – iz svih osim stručnjaka za prečišćavanje otpadnih voda.
10. Zaključak: Autori studije su se usaglasili da je za pokretanje 50 odsto kapaciteta potrebno oko 470.000 evra, plus oko 500.000 evra za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadni voda, a posao bi dobilo 70 do 100 radnika.
11. Nadležni upoznati: Studija izvodljivosti je upućena Kabinetu predsednika Srbije, nadležnim ministvima ,direkcijama i lokalnim samoupravama.
12. Obećanje predsednika Srbije: Prilikom posete Bujanovcu, 8. februara 2019. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je građanima obećao da ću učiniti sve da se nađe klanica sa Italijanima ili našim klaničarima za spas „Jugokoopa“.
13. Javili se zainteresovani kupci: Za kupovinu „Jugokoopa“ zainteresovana velika privatna firma „Biftek“, iz Niša koja ima maloprodajne objekte širom Srbije. Nezvanično, sa nadležnima su kontakte imali i neki moćni privatnici s juga Srbije koji su spremni da kupe ovu Klanicu.

 

 

dodatak 02

 

STANJE STOČNOG FONDA NA JUGU SRBIJE

 

DRŽAVA INVESTIRA – PRIVATNICI PROFITIRAJU

 

1. U seoskim domaćinstvima preko 30.000 grla stoke: Zvanični raspoloživi podaci kažu da stočni fond u Bujanovcu i Preševu danas raspolaže sa oko 3.000 junadi, a da ih još toliko ima u susednim opštinama juga Srbije. Tome treba dodati da samo u Bujanovcu i Preševu ima oko 12.000 goveda, 8.000 ovaca i oko 6.000 koza.
2. Država je spasila stočni fond: Poslednjih godina država je subvencijama značajno stimulisala stočare da povećaju broj grla stoke. Zdravom politikom subvencija u poslednjih 10 do 15 godina, koje su za priplodnu kravu 25.000 dinara, a za svaku ovcu ili kozu 7.000 dinara, država je ovde i bukvalno spasila stočni fond.
3. Subvencije za veštačko osemenjavanje: Od 2001. do 2016. godine, KOO telo za jug Srbije, na području Bujanovca i Preševa, subvencionisalo je 50% sredstava za veštačko osemenjavanje goveda, čime je u ovom kraju dobijen veoma kvalitetan rasni sastav stoke.
4. Uloga Veterinarske stanice u Bujanovcu: Ukupno gledano, više nego dobroj klimi u stočarskoj proizvodnji na jugu Srbije, posebno kada je reč o rasnom sastavu i zdravstvenoj zaštiti životinja, dala je Veterinarska stanica u Bujanovcu, koja je danas među pet najvećih i najopremljenijih u Srbiji.
5. Stočni fond u velikoj opasnosti: Stoku, a posebno mušku telad, koja služe za tov, njihovi vlasnici već godinama, zbog nedostatka hrane, najčešće prodaju Vojvođanima, da bi ih ovi, „divljim“ kanalima, za velike pare prodali na Kosovu.

Upućeni kažu da se na ovaj način, godišnje, iz Srbije na Kosovo transportuje oko 30.000 grla stoke.

6. „Divlji“ trgovci, njih 20-ak, iz Bujanovca, Preševa, Vranja… istovremeno živu stoku kupuju na celoj teritoriji Srbije, transportuju je na jug, a odatle šumskim putevima prebacuju na KiM. Na ovaj način desetak porodica iz Velikog Trnovca i Končulja napravile su pravo bogatstvo.

 

GDE JE RACIONALNO REŠENJE?

 

7. Otvaranje Klanice je rešenje: Kako je svako grlo ubačeno u bazu, prodajom na Kosovu i Metohiji, ono ne može biti „odjavljeno“. Otvaranjem Klanice, svi ovi problemi bi uglavnom bili rešeni. Za svako june zaklano u „Jugokoopu“, vlasnici bi dobijali subvenciju od 15.000, a za jagnje 2.000 dinara, a stanje na tržištu mesa i prerađevina bilo bi regulisano.

 

Za sve druge pojedinosti, stojimo vam na raspolaganju.

 

U ime svih potpisanih, s poštovanjem,

 

U Bujanovcu,                                   SREĆKO JORDANOVIĆ, stočar

27. 08. 2020. BUJANOVAC, selo Baraljevac

                                                          tel: 062/ 49 09 30

• Kvalitetno novinarstvo nije besplatno. Za naše ❤️ Bujanovačke, za naše priče 👉 DONIRAJ