Bujanovac, 7. avgust 2026. Oko kampanje Koordinacionog tela za pasivizaciju adresa na društvenim mrežama razvila se polemika između Ragmija Mustafija, funkcionera Partije za demokratsko delovanje (PDD), i Nenada Mitrovića, v.d. direktora Službe Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu.
Polemiku je započeo Mustafi dugom objavom na Fejsbuku u kojoj je oštro kritikovao kampanju, tvrdeći da pasivizacija predstavlja deo šire politike prema Albancima na jugu Srbije.
Objavu je naslovio: „Srbija želi Dolinu kao što je želela Kosovo – bez Albanaca“, uz tvrdnju da Srbija „nema problem sa Preševskom dolinom, već sa Albancima koji u njoj žive“.
“Preševska dolina” je termin koji koriste Albanci za područje opština Bujanovac, Preševo i Medveđa.
Mustafi je naveo da Srbija, prema njegovom viđenju, želi Preševo, Bujanovac i Medveđu kao teritoriju, ali da „Albance želi sve manje u matičnim evidencijama, biračkim spiskovima, policiji, sudovima, tužilaštvima, bolnicama, administraciji i javnim preduzećima“.
Pasivizaciju je uporedio sa načinom na koji je, kako tvrdi, država nekada postupala prema Albancima na Kosovu.
„Na Kosovu je srpski režim pokušavao terorom, masovnim ubistvima, genocidom i etničkim čišćenjem. U Dolini deluje sporije, registrom, formularom, konkursom, nepriznatom diplomom, institucionalnim isključivanjem i pasivizacijom adrese“, napisao je Mustafi.
Najveći deo kritike Mustafi je usmerio na samu kampanju Koordinacionog tela, pokrenutu 6. jula, koja obuhvata brošure, postere, bilborde, QR kodove i materijale na albanskom jeziku.
On navodi da kampanja građanima objašnjava posledice pasivizacije, ali da država istovremeno ne nudi odgovore na pitanje ko je odgovoran za odluke i kako će nepravilno pasivizovane adrese biti vraćene.
„Problem postoji. Pritužbe postoje. Posledice postoje. Samo odgovornost ne postoji“, napisao je Mustafi.
Posebno je ukazao na poruku sa bilborda da „pasivizacija nije kaznena mera“, uz tvrdnju da se odmah ispod navode moguće posledice poput problema sa ličnim dokumentima, ostvarivanjem zdravstvenih i socijalnih prava, upisom dece i ostvarivanjem biračkog prava.
„Dakle, nije kazna. Samo možeš ostati bez dokumenata. Bez glasa. Bez zdravstvene zaštite. Bez socijalne zaštite“, naveo je Mustafi.
Mitrović i Pajaziti o pasivizaciji adresa: Građani da se upoznaju sa svojim pravima
Kritikujući ulogu institucija, napisao je i da se država, kako smatra, „oblači kao nevladina organizacija“.
„Jedna nevladina organizacija može da informiše građanina. Država mora da poništi nezakonitu odluku“, naveo je Mustafi.
On tvrdi da bi država, umesto informativne kampanje, trebalo da preispita odluke o pasivizaciji, vrati adrese za koje smatra da su nepravedno oduzete i utvrdi odgovornost.
U objavi se pozvao i na izveštaje domaćih i međunarodnih organizacija, akademske studije i međunarodne institucije koje su se bavile pitanjem pasivizacije adresa Albanaca na jugu Srbije..
Mitrović: Krenimo od biračkog mesta u Zarbincu
Na Mustafijevu objavu odgovorio je Mitrović, koji je kao konkretan primer naveo biračko mesto broj 13 u Zarbincu.
„Na kome je upisano 1.234 birača u birački spisak“, naveo je Mitrović, pitajući Mustafija da li ga pasivizacija adresa nije zanimala dok je bio predsednik Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine.
Mitrović je Mustafiju poručio da, s obzirom na političko iskustvo koje je stekao, sada može više da doprinese rešavanju problema, a zatim mu predložio da izabere sledeće biračko mesto na kojem bi razgovarali o pasivizaciji.
Mustafi je na ovaj odgovor uzvratio novom objavom, tvrdeći da je Mitrović svojim reagovanjem „otkrio dve istine koje institucije Srbije godinama pokušavaju da sakriju“.
Prva je, prema Mustafiju, da pasivizacija adresa nema veze samo sa „uređivanjem“ administrativnih evidencija, već i sa „smanjenjem izborne težine Albanaca“ u Bujanovcu.
Druga je, kako tvrdi, da se ovaj mehanizam ne odvija slučajno, već da ga „direktno usmeravaju, pokreću i sprovode državne institucije“.
Mustafi zamera Mitroviću što je u svom odgovoru govorio o broju birača, a ne o građanima koji su ostali bez dokumenata, onima koji nisu obavešteni o odlukama ili porodicama koje moraju da dokazuju da žive u svojim kućama.
„Dakle, sami ste pokazali da problem nije adresa. Problem je albanski glas“, napisao je Mustafi.
On je pasivizaciju nazvao „anti-albanskim i nehumanim pristupom“, tvrdeći da se njome Albanci najpre smanjuju u registrima, zatim u biračkim spiskovima i na kraju u političkoj zastupljenosti.
„Adrese se ne pasivizuju same. Postupke pokreću institucije. Kontrole sprovodi policija. Odluke donosi država. Posledice snose Albanci“, naveo je Mustafi.
Mitrović: U pet sela oko 150 birača, u spisku 1.234
Mitrović je zatim još jednom odgovorio Mustafiju, detaljnije obrazlažući zašto je kao primer uzeo upravo Zarbince.
Prema njegovim navodima, na biračkom mestu Zarbince upisana su 1.234 birača, dok u samom selu postoje četiri aktivna domaćinstva, a u još četiri sela koja glasaju na istom biračkom mestu oko 20 domaćinstava.
„Što znači da realno imamo oko 150 birača koji žive u pet sela koja glasaju na BM Zarbince, a u biračkom spisku imamo 1.234 birača“, naveo je Mitrović.
On iz toga izvodi zaključak da država, kako tvrdi, „ni na koji način na silu ne briše niti pasivizira adrese“.
Mitrović je Mustafiju poručio da i dalje smatra da je „pametan i politički iskusan čovek“, ali ga je ponovo pozvao da zajedno obiđu Zarbince.
„Vi birate naredno biračko mesto ili naseljeno mesto, nadam se da poznajete sva mesta, ali evo ja pristajem da Vi i ja zajedno za početak obiđemo selo Zarbince“, napisao je Mitrović.
Dok Mustafi tvrdi da pasivizacija direktno utiče na političku težinu Albanaca i predstavlja deo šire državne politike, Mitrović kao argument ističe nesrazmeru između broja upisanih birača i broja domaćinstava koja, prema njegovim navodima, žive na području biračkog mesta Zarbince.
• Kvalitetno novinarstvo nije besplatno. Za naše ❤️ Bujanovačke, za naše priče 👉 DONIRAJ
