Bujanovac, 19. avgust 2026. Više od godinu dana novinari koji izveštavaju iz Skupštine opštine Bujanovac suočavaju se sa ozbiljnim ograničenjima u radu, nakon što im je od jula 2025. godine praktično onemogućeno praćenje sednica u punom kapacitetu. Iako je ranije postojao sistem za simultani prevod, koji je bio ključan za rad u multietničkoj sredini kakva je Bujanovac, novinarima više nije obezbeđen pristup ovom osnovnom alatu za rad.
Problem je nastao nakon preuređenja skupštinske sale, kada u novom rasporedu nije predviđeno adekvatno mesto za novinare sa pristupom opremi za praćenje prevoda. Time su, u praksi, i novinari koji govore srpski i oni kojima je albanski maternji jezik dovedeni u situaciju da ne mogu da razumeju i prate tok sednica, što direktno utiče na kvalitet i tačnost njihovog izveštavanja.
Ovakva situacija ima dalekosežne posledice. Bez mogućnosti da prate diskusije odbornika i razumeju sadržaj donetih odluka, novinari su onemogućeni da blagovremeno i precizno informišu građane o pitanjima od javnog značaja. Time se ne ugrožava samo rad medija, već i pravo građana na informisanje, koje predstavlja jedan od osnovnih principa demokratskog društva.
Posebno zabrinjava činjenica da se radi o sredini u kojoj je jezička ravnopravnost od suštinskog značaja za transparentnost rada institucija. U takvom kontekstu, uskraćivanje prevoda ne može se posmatrati kao tehnički propust, već pre kao ozbiljan institucionalni nedostatak – ili čak oblik indirektnog pritiska na medije.
Novinari u Bujanovcu već duže vreme upozoravaju da im je rad otežan, ali konkretni pomaci izostaju. Nedostatak reakcije nadležnih dodatno produbljuje sumnju da se ovakvim pristupom svesno ili nesvesno sužava prostor za slobodno i profesionalno izveštavanje.
-Kao novinarka koja prati rad Skupštine opštine Bujanovac, našla sam se u situaciji da ne mogu da obavljam svoj posao na način na koji to profesionalni standardi nalažu. Bez obezbeđenog simultanog prevoda, praktično je nemoguće pratiti tok sednice, razumeti diskusije odbornika i tačno izvestiti javnost o odlukama koje se donose. Kada sam se pre početka sednice obratila predsedniku opštine Arberu Pajazitiju i pitala ga da li mogu da dobijem slušalice kako bih slušala simultani prevod, rekao je jednostavno da nema mesta za mene, odnosno novinare, i uputio me na Youtube kanal skupštine opštine – kaže novinarka portala Bujanovačke Ivana Jovanović.
Bez mesta i prevoda za novinare u novoj sali SO Bujanovac, Bujanovačke se izvinjavaju čitaocima
Međutim, ispostavilo se da ni Youtube kanal, na kome se sednice prenose uživo, nema simultani prevod, odnosno on se za internet korisnike ne čuje.
-Ono što je novina na ovom kanalu je što su poslednje sednice titlovane, ali svaki većnik titlovan je na svom jeziku, što zapravo ne menja situaciju nama novinarima. Ja albanski ne razumem, pa mi ni titl ne pomaže – dodaje novinarka.
Ona ukazuje i na to da se uskraćivanjem prevoda i adekvatnih uslova za rad, medijima indirektno otežava pristup informacijama od javnog značaja, što smatra ozbiljnim problemom i potencijalnim oblikom pritiska na slobodno i profesionalno novinarstvo.
-Ovaj problem ne pogađa samo mene, već sve kolege – i srpske i albanske – jer nas stavlja u neravnopravan položaj i onemogućava da građanima prenesemo potpune i proverene informacije. U multietničkoj sredini kakva je Bujanovac, prevod nije tehnička pogodnost, već osnovni uslov za transparentnost rada institucija – dodaje novinarka.
Sličnog mišljenja je i novinar Jeton Ismaili, urednik portal FOLonline, kome je albanski maternji jezik.
-Kao neko ko godinama prati sednice Skupštine opštine Bujanovac, smatram da je obezbeđivanje prevoda važno ne samo zbog građana koji sednice prate uživo ili naknadno putem YouTube prenosa, već i zbog novinara koji izveštavaju sa sednica. Ja sam u prednosti jer razumem i srpski i albanski jezik, ali mnoge moje kolege nisu i zbog toga im je otežano da blagovremeno i tačno informišu javnost. To nije dobro ni za medije, ni za transparentnost rada lokalne samouprave – objašnjava Ismaili.
Dodaje da je reč o tehničkom pitanju.
-Verujem da je ovo pre svega tehničko pitanje koje ne zahteva velika finansijska sredstva ni poseban napor, a značajno bi unapredilo dostupnost informacija i ravnopravan pristup radu Skupštine za sve građane i predstavnike medija – kaže Ismaili.
Ovakva praksa šalje zabrinjavajuću poruku – da prisustvo medija u lokalnim institucijama nije prioritet, niti se njihov rad prepoznaje kao važan deo javnog interesa. U krajnjoj liniji, ograničavanje pristupa informacijama i otežavanje rada novinarima može se tumačiti kao oblik pritiska, koji dovodi do smanjenja transparentnosti i odgovornosti lokalne vlasti.
Zbog toga smo se obratili predsedniku SO Bujanovac Dritonu Redžepiju i pitali ga da li postoji mogućnost da se u skorije vreme obezbedi simultani prevod za novinare, ukazujući na to da je važno informisati javnost.
-Na prvoj narednoj sednici, koja bi trebalo da bude između 10. i 14. septembra biće obezbeđeno mesto za novinare, kao i slušalice za simultani prevod – kratko je rekao Redžepi i pozvao nas da prisustvujemo toj sednici i uverimo se sami u to.
Njegovo obećanje zvuči ohrabrujuće, jer se samo na taj način može osigurati da javnost bude pravovremeno i tačno informisana, a mediji da obavljaju svoju ulogu u skladu sa profesionalnim standardima.
U suprotnom, Bujanovac rizikuje da postane primer sredine u kojoj su institucionalne prepreke jače od prava javnosti da zna.
Dodatni problem koji se jasno ogleda u slučaju Bujanovca jeste drastično smanjenje sredstava za sufinansiranje medijskih sadržaja – sa tri miliona dinara na svega 200.000 dinara. Takav iznos je simboličan i nedovoljan da obezbedi održivost bilo kog medijskog projekta od javnog interesa, a kamoli da doprinese razvoju kvalitetnog i profesionalnog lokalnog novinarstva. U kontekstu već postojećih problema sa raspodelom sredstava, ovakav budžet dodatno obesmišljava samu svrhu javnih konkursa.
Finansijska održivost medija predstavlja jedan od ključnih preduslova za nezavisno i profesionalno izveštavanje. Bez adekvatne podrške kroz transparentne i pravične konkurse, lokalni mediji ostaju izloženi pritiscima, tržišnoj nesigurnosti i gašenju, čime se direktno ugrožava pravo građana na pravovremeno i objektivno informisanje. Zato pitanje finansiranja nije sporedno, već suštinsko pitanje opstanka medijskog pluralizma i javnog interesa u lokalnim zajednicama poput Bujanovca.
*Tekst je nastao u okviru projekta „Medijska strategija po meri građana 2025 – 2031“, koji podržava Evropska komisija, a sprovode ga članice Koalicije za slobodu medija: Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“, Asocijacija medija (AsMedi), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Fondacija Slavko Ćuruvija i GS KUM Nezavisnost, u periodu od marta 2025. do februara 2027. godine. Za sadržaj ovog teksta isključivo je odgovorna redakcija koja je tekst pripremila i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.
• Kvalitetno novinarstvo nije besplatno. Za naše ❤️ Bujanovačke, za naše priče 👉 DONIRAJ
