Bujanovac, 26. avgust 2026. U prošloj godini država Srbija se direktno zadužila za 5,2 milijarde evra, pokazuju podaci iz Završnog računa budžeta.
Naime, u predlogu Zakona o završnom računu, koji je trenutno pred skupštinskim poslanicima, stoji da je Srbija u prošloj godini uzela 4,65 milijardi evra u inostranstvu. I dodatno 70 milijardi dinara ili oko 600 miliona evra kod četiri domaće banke, pokazuje računica Forbes Srbija.
Kada se ovome dodaju garancije date preduzećima, dug se uvećava za dodatnih pola milijarde evra.
U predlogu Završnog računa navodi se da su nove direktne obaveze države na osnovu zajmova uzetih tokom 2025. potvrđene i regulisane zakonima. Reč je o 18 zakona koji potvrđuju spoljni dug. I dodatna četiri koja se odnose na pozajmice uzete u Srbiji, od banaka koje posluju na ovom tržištu.
Ubedljivo najveći iznos od ovih 4,65 milijardi evra, odnosno među ovih 18 ugovora o zajmu potpisanih tokom 2025. odnosi se na kupovinu francuskih aviona Rafal. Naime, prema tom ugovoru potpisanom u maju prošle godine, država se kod konzorcijuma francuskih banaka zadužila za 1,92 milijarde evra.
Odmah iza njega je i kredit od 1,13 milijardi evra koji je uzet od Evropske unije. Kako stoji na spisku novih direktnih obaveza države, ovaj ugovor potpisan je krajem 2024. ali je rafitikovan u prošloj godini. Reč je o novcu uzetom za projekat reforma i rast za Zapadni Balkan.
Za četiri kredita uzeta kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj država se zadužila 272 miliona evra. Ovi krediti uzeti su uglavnom za projekte poput reforme poreske administracije, podsticanje inovativnog preduzetništva ili osnaživanje inkluzivnijeg vaspitanja i obrazovanja u školama u Srbiji.
Nekoliko kredita uzeto je i od Evropske investicione banke, poput onih za kliničke centre, za prugu Niš – Dimitrovgrad, kao i kredit za zeleno finansiranje. Njihov ukupan iznos je 357 miliona evra.
Na spisku kreditora su i Evropska banka za obnovu i razvoj, ali i nemački KfW ili Francuska agencija za razvoj. Veći deo ovih kredita ne odnosi se direktno na neke infrastrukturne projekte, nego na reforme različitih sektora i državnih politika.
Sve o zaduživanjima možete pročitati OVDE.
• Kvalitetno novinarstvo nije besplatno. Za naše ❤️ Bujanovačke, za naše priče 👉 DONIRAJ
