Bujanovac, 25. septembar 2026. – Profesor biologije iz Bujanovca Miroslav Jocić, koji je sa grupom Bujanovčana prisustvovao dočeku studenata biciklista „Čuvari Ustava“ u Vranju, oglasio se nakon skupa porukom u kojoj je uporedio motive građana koji su došli da podrže studente i učesnika kontraskupa Srpske napredne stranke.
Bujanovačke su izvestile da je veliki broj građana u sredu uveče dočekao studente bicikliste u centru Vranja, gde su govorili kandidati Studentske liste. U blizini se okupila i grupa pristalica SNS. Dve grupe razdvajao je policijski kordon, a incidenata nije bilo.
Među učesnicima studentskog skupa bili su i građani iz Bujanovca sa zastavom „Bujanovac uz studente“.
Studentska fešta u Vranju: Sad ili nikad – Studenti pobeđuju (foto&video)
Jocić, koji je redovni učesnik svih studentskih okupljanja a u Bujanovcu predsednik Narodnog pokreta Srbije, nakon dočeka studenata biciklista i kontra skupa naprednjaka biološki je precizno secirao motive učesnika oba skupa:
КО СМО БИЛИ МИ, А КО ОНИ?
Синоћ сам са групом Бујановчана био у Врању на дочеку бициклиста– носилаца Устава.
Били смо тамо јер смо желели да будемо тамо.
Нико нас није звао да „попунимо број“.
Нико нам није претио радним местом.
Нико нам није тражио доказ да смо дошли.
Сами смо организовали превоз и сами га платили.Дошли смо својом вољом.
А онда, на двадесетак метара од нас – контраскуп СНС-а.
Занимљиво је: шта су они тамо тражили?
Није то био програм који смо ми дошли да пратимо. Није био дочек бициклиста. Није било потребе да буду ту.
Али је зато било потребе да буду гласни.
Толико гласни да се не чују они који говоре.
И ту се, ваљда, види разлика.
Ми смо дошли да нешто чујемо.
Они су дошли да спрече да се то чује.Међу њима је било и Бујановчана.
Неке разумем – бране своје функције, фотеље и привилегије.
Али питам се за оне друге.
Оне који можда нису дошли зато што су желели, већ зато што се од њих очекивало да буду тамо.
Како им је било?
Да ли су се, док су стајали на том скупу, запитали зашто су ту?
Да ли су погледали преко полицијског кордона и видели људе који су дошли о свом трошку, без сендвича, дневница, аутобуса и партијског списка?
Људе који су дошли својом вољом?
Није исто бити на скупу зато што верујеш у оно због чега си дошао и бити тамо зато што знаш да неко гледа где си.
Ми смо платили да дођемо.
Неко други плаћа цену ако не дође.И зато синоћ у Врању није било само два скупа.
Била је то слика две Србије.
Једне у којој човек сам одлучује где ће стајати.
И друге у којој се још увек пита:
„Где треба да будем да не бих имао проблем?“Музика може да буде гласна.
Разглас може да буде још гласнији.
Али слободан човек не мора да виче да би се чуо.
Зато су синоћ могли да надјачају микрофоне.
Али нису могли да надјачају оно због чега су ти људи дошли.И то је, на крају, најважнија разлика:
МИ СМО БИЛИ ТАМО ЈЕР СМО ХТЕЛИ.
А ОНИ НЕКА САМИ СЕБИ ОДГОВОРЕ ЗАШТО СУ БИЛИ ТАМО.
Tvrdnje Jocića da su pojedini učesnici skupa SNS bili pod pritiskom da dođu, kao i navodi o „sendvičima, dnevnicama, autobusima i partijskom spisku“, predstavljaju njegove tvrdnje iz objave. Bujanovačke nemaju nezavisnu potvrdu tih navoda.
Meni je naslov dobar jer ne predstavlja njegove tvrdnje kao činjenice, a ipak prenosi najjaču poruku objave.
• Kvalitetno novinarstvo nije besplatno. Za naše ❤️ Bujanovačke, za naše priče 👉 DONIRAJ
