Za jednu takvu priču pobrinuo se Saško iz Davidovca, nadaleko poznat po svom pečenju, koji je odlučio da počasti radnike angažovane na asfaltiranju puta od Lopardinca do obližnjeg manastira.
A kad Saško časti, onda se zna šta je na trpezi – pečeno prase, uz hladno pivo i sokove.
Bio je to zasluženi predah za ljude koji danima rade na putu, ali i prilika da se malo predahne, porazgovara i nazdravi poslu koji mnogo znači meštanima.
Za Lopardinčane ovaj put nije samo još jedna deonica pod asfaltom. To je ostvarenje višegodišnjeg sna da se do manastira Svetog arhangela Gavrila konačno stiže uređenim, asfaltnim putem.
U tom poslu, pored radnika i građevinskih mašina, svoj doprinos daju i sami meštani, svako koliko može i kako ume.
Saško je izabrao način koji najbolje poznaje. Kao čovek za koga mnogi kažu da je najbolji pečenjar u kraju, pobrinuo se da vredni majstori ne ostanu gladni.
Jer, put do manastira gradi se asfaltom, ali i zajedništvom.
• Kvalitetno novinarstvo nije besplatno. Za naše ❤️ Bujanovačke, za naše priče 👉 DONIRAJ
svaka čast