Bujanovac, 26. februar 2026. Penzionisani komandant Kopnene vojske Srbije (KoV), general- potpukovnik Milosav Simović, osuđen je na kaznu zatvora od šest meseci koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje jer je „podatke koji su ’strogo poverljivi’ ili predstavljaju ‘državnu tajnu’ učinio dostupnim nepozvanim licima“, stoji u presudi Višeg suda u Nišu.
U presudi Višeg suda u Nišu, koja je dostavljena Danasu, navodi se da je general Simović naredio pojedinim pripadnicima Komande KoV da prekopiraju poruke iz njegovog službenog mobilnog telefona na privatni hard disk, kao i da prebace kopije vojnih dokumenata u njegov stan, što su oni učinili u periodu od 23. do 30. juna prošle godine.
Neposredno pre toga, 12. juna prošle godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je ukaz kojim generalu Simoviću prestaje profesionalna vojna služba po sili zakona sa pravom na penziju, u koju je on formalno otišao u novembru.
Viši sud je ocenio da je general Simović prekršio Zakon o tajnosti podataka zato što je tim pripadnicima KoV kroz takve naredbe omogućio da ostvare uvid u „poverljivi“ sadržaj, iako su oni „nepozvana lica“ jer im takav sadržaj nije neophodan za obavljanje poslova iz delokruga njihovog rada ili nisu imali sertifikate za pristup podacima navedenog stepena tajnosti, prenosi Danas.
Presudom Višeg suda je u celosti prihvaćen Sporazum o priznanju „produženog krivičnog dela iz člana 98 stav 3 u vezi stava 1 Zakona o tajnosti podataka u vezi člana 61 stav 4 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika“, koje je, kako se navodi, izvršio u uračunljivom stanju i sa umišljajem.
Sporazum o priznanju krivičnog dela, zaključen između Glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Negotinu Dragana Pejkića i okrivljenog Simovića, koji ga je i inicirao, potpisan je 28. oktobra prošle godine, a presuda niškog Višeg suda doneta je i postala pravosnažna već sutradan.
Bujanovačke su ranije prenele izjavu Simovićevog branioca advokata Mirka Krstovića. Krstović tvrdi da general Simović nije nije odao “nikakav tajni podatak” kako mu se stavlja na teret, niti je najveći deo dokumentacije imao ikakav stepen tajnosti.
„Okrivljeni je bio svestan da neovlašćeno sukcesivno nepozvanim licima čini dostupnim podatke koji su mu povereni u radu, a koji predstavljaju tajne podatke označene u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka stepenom tajnosti ’strogo poverljivo‘ i ’državna tajna‘, pa je sve to i hteo, a bio je svestan da su njegova dela zabranjena“, navodi se u presudi, koju je potpisala sutkinja za prethodni postupak Gordana D. Petrović.
Prema presudi, general Simović je osim Zakona o tajnosti podataka prekršio i Zakon o vojsci, Pravila službe prepiske u Vojsci Srbije i Direktivu o načinu rada i postupanja sa tajnim podacima pri izvršenju poslova iz nadležnosti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
U presudi se precizira da je on u inkriminisanom periodu dvojici zaposlenih u Komandi KoV predao jedan službeni mobilni telefon sa dva broja u kojem su se- u SMS, Viber i Whats app porukama i dokumentima – nalazili „strogo poverljivi“ tajni podaci koji su mu povereni u radu.
Ti pripadnici KoV jesu imali sertifikat za pristup podacima sa stepenom tajnosti „državna tajna“, ali tajni podaci nisu neophodni za obavljanje poslova iz delokruga njihovog rada, što ih čini „nepozvanim licima“.
Prema navodima suda, general Simović im je naredio da kupe prenosni hard disk koji će on platititi i da na njega između ostalog presnime svu pisanu komunikaciju – SMS, Viber i Woc ap- iz njegovog službenog telefona.
Zahtevao je, takođe, da skinute podatke „umnože kopiranjem i štampanjem u pisanom obliku“.
Presnimljeno je i kopirano sedam vrsta različitih podataka i dokumenata vezanih za MO, VS i Službu bezbednosti, a tajni podaci u više poruka nalazili su se u Dnevnim operativnim izveštajima Uprave za obaveštajno- izviđačke poslove Generalštaba VS.
U presudi Višeg suda se navodi i da je general Simović, takođe, „bez pravnog osnova ili ovlašćenja pretpostavljenog starešine“ organizovao prevoženje stvari i dokumenata iz kancelarije komandanta KoV u svoj stan, među kojima su bile i kopije vojnih dokumenata sa stepenom tajnosti „državna tajna“ i „strogo poverljivo“.
On ih je, navodi se, najpre neovlašćeno kopirao, pa naredio njihovo odnošenje u stan, čemu nije prisustvovao.
„Svih šest lica koja su prenosila predmetna dokumenta nisu imala pravo pristupa takvim tajnim podacima jer im nisu neophodni za obavljanje poslova iz deloktuga svog rada, nisu im predata u službene svrhe, a nisu imala ni sertifikate za pristup tajnim podacima navedenog stepena tajnosti“, dodaje se.
Prema navodima u presudi, u tim dokumentima nalaze se podaci o upotrebi VS, planiranju i opremanju VS prema direktivi predsednika Republike, angažovanju jedinica i elemenata za elektronska dejstva, obezbeđenju administrativne linije i kontrole Kopnenene zone bezbednosti, kao i oružanim snagama stranih zemalja.
U njima su i podaci o količinama i popuni municijom i ubojnim sredstvima po rodovima VS, razmeštanju skladišnih kompleksa za smeštaj ratnih materijalnih rezervi i lokacijama na kojima se nalaze ili „sistematizaciji formacijskih mesta samostalne formacije u ratu i organizaciona struktura organizacione celine sa samostalnom formacijom u ratu“.
General Simović će, dodaje se u presudi, izdržavati kaznu zatvora u prostorijama u kojima stanuje „bez elektronskog nadzora“, a ukoliko ih bude napustio jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija.
Njemu je, takođe, izrečena mera bezbednosti „zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti na kojima se rukuje tajnim podacima u trajanju od dve godine, računajući od dana pravosnažnosti presude“.
Izrečena mu je i mera bezbednosti „oduzimanje predmeta“.
Glavni javni tužilac VJT u Negotinu, Pejkić, ranije je kazao da je protiv Simovića „formiran predmet po krivičnoj prijavi Vojske Srbije“.
Predistražni postupak je vodilo Više javno tužilaštvo u Nišu, a predmet kasnije preuzelo i istragu vodilo VJT u Negotinu.
General Simović je, inače, u vreme prevremenog penzionisanja imao 58 godina i 37 godina vojne službe.
Deo javnosti je takvu Vučićevu odluku tumačio kao „politički čin“ jer „nije klimao glavom“, a neki mediji su podsećali da je reč, kako su navodili, o jednom od omiljenih generala u narodu, koji je napredovao zahvaljujući stručnosti.
On je, osim dužnosti komandanta Kopnene vojske, obavljao i dužnost zamenika komandanta Kopnene vojske, komandanta Četvrte brigade kopnene vojske i 78. motorizovane brigade.
Bio je načelnik štaba 78. motorizovane brigade, načelnik odseka za operativno nastavne poslove štaba brigade, komandant motorizovanog bataljona, zamenik komandanta motorizovanog bataljona, kao i komandir motorizovane čete i protivoklopnog i streljačkog voda.
Tokom službe odlikovan je brojnim vojnim ordenima, spomenicama i priznanjima.
Godine 2013. godine proglašen je počasnim građaninom Leposavića, a 2016. mu je Sprska pravoslavna crkva dodelila orden Svetog cara Konstantina zbog zalaganja i saradnje sa crkvom.
Rođen je 1966. godine u Raški.
