Bjanovac, 9. april 2026. Poslednja sedmica posta– Strasna nedelja- tradicionalno je posvećena pripremama za Uskrs. Završava se post, priprema svečana trpeza, a posebno mesto zauzima farbanje uskršnjih jaja. Iako je uobičajeno da se jaja farbaju na Veliki petak, etnolozi ističu da se ovaj običaj u različitim krajevima Srbije praktikuje i na Veliki četvrtak ili Veliku subotu.
Prema njihovom mišljenju, nema mnogo prostora za grešku – jaja se, u skladu s tradicijom, mogu farbati tokom sva tri dana. U nekim sredinama ipak se veruje da na Veliki petak ne treba obavljati kućne poslove, već dan posvetiti molitvi.
Etnolog Saša Srećković iz Centra za nematerijalno kulturno nasleđe Etnografskog muzeja u Beogradu potvrđuje da je praksa raznolika, prenosi N1.
„Jaja se najčešće farbaju na Veliki petak, ali ponegde i na Veliki četvrtak“, navodi on.
Tradicionalni motivi i poruke
Uskršnja jaja u Srbiji često su ukrašena biljnim i geometrijskim motivima poput deteline, đurđevka, lale, ruže ili listova jagode. Ovi simboli povezani su sa prolećem i obnovom prirode. Ređe se pojavljuju motivi životinja poput pileta, zeca ili ribe, koji takođe simbolizuju novi život.
Još su ređi prikazi ljudskih likova, ali imaju duboko simboličko značenje – poput neveste kao simbola plodnosti ili orača kao predstave rada i blagostanja.
Na jajima se često ispisuju i tradicionalne poruke „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“, inicijali ili imena osoba kojima su namenjena, kao i godina izrade.
Posebno je poznata tradicija ukrašavanja jaja na Kosovu, gde dominiraju geometrijski i zoomorfni motivi, ali i simbol „drveta života“.
Značenje bojenih jaja
Prema rečima etnološkinje i antropološkinje prof. dr Vesne Marjanović, bojena jaja simbolizuju radost, život, uskrsnuće i ljubav.
„Crkva je zvanično prihvatila ovaj običaj tek od 12. veka, dok se u južnoslovenskim krajevima pominje od 16. veka. Ipak, veruje se da tradicija ima još starije poreklo, posebno kada je reč o crvenim jajima“, objašnjava ona.
Crvena boja, koja ima poseban značaj, nekada se dobijala kuvanjem korena biljke broć, dok su se kasnije koristile i druge prirodne sirovine poput ljuske crnog luka, orahovog lišća, koprive ili maslačka. Danas su u upotrebi i kupovne boje, pa jaja dolaze u različitim nijansama.
Čuvarkuća – prvo uskršnje jaje
Posebno mesto u tradiciji ima prvo ofarbano jaje, poznato kao „čuvarkuća“. U različitim krajevima Srbije naziva se i čuvarak, krstaš, strašnik ili izmamak.
Ovo jaje se čuva tokom cele godine jer se veruje da štiti domaćinstvo od zla i donosi blagostanje. U prošlosti se čak čuvala i boja u kojoj je jaje ofarbano.
Prema narodnim verovanjima, farbanje jaja nije mogao da obavlja bilo ko – taj zadatak bio je poveren ženi za koju se smatralo da je ritualno čista.
Ovaj običaj, bogat simbolikom i različitim regionalnim varijacijama, i danas ostaje važan deo uskršnje tradicije u Srbiji.
