Bujanovac, 6. maj 2026. – Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Đurđevdan, dan Svetog velikomučenika i pobedonosca Georgija. Đurđevdan spada među najrasprostranjenije krsne slave i jedan je od važnijih hrišćanskih praznika, posvećen jednom od devet velikomučenika i prvih stradalnika za veru. U okolini Bujanovca ovaj dan posebno se obeležava u Lopardincu, gde je Đurđevdan i seoska slava.
Kod Srba je Sveti Đorđe izuzetno poštovan, a poznat je i pod imenima Sveti Georgije i Sveti Đurađ. Praznik se obeležava na dan njegovog stradanja. Mnogi ga proslavljaju kao krsnu slavu, dok ga Srpska pravoslavna crkva obeležava dva puta tokom godine.
Glavni praznik je Đurđevdan, kada se Sveti Georgije prikazuje na konju kako ubija aždaju. Takođe se obeležava i Đurđic (16. novembra), praznik prenosa moštiju i obnove Hrama Svetog Georgija, kada se svetitelj prikazuje kao vojnik sa kopljem, prenosiN1.
Praznik bogat običajima
U srpskom narodu Đurđevdan je praznik bogat običajima, koji se razlikuju od kraja do kraja.
Prema verovanju, tog dana susreću se zima i proleće. Jedan od običaja je pletenje venčića od lekovitog bilja, koji se potom bacaju u tekuću vodu.
Veruje se da venčići donose zdravlje ukućanima, plodnost i napredak polju, štite od uroka i donose ljubav.
Đurđevdan se smatra i praznikom stočara, pa su se mnogi običaji najduže očuvali u planinskim krajevima.
Romi ovaj dan tradicionalno obeležavaju kao jedan od najvećih praznika, koji simbolizuje dolazak proleća i ispunjen je radošću i veseljem. Međutim, poslednjih godina retke su romske porodice u Bujanovcu koje i dalje slave Đurđevdan i mogu se izbrojati na prste
Običaj je i da se seku grane vrbe koje se stavljaju na kuće. Deca uveče skidaju venčiće, a veruje se da venac uzet sa kuće devojke simbolizuje da onaj ko ga uzme može jednog dana postati njen muž.
Mučenička smrt
Ovaj slavni svetitelj rođen je u bogatoj porodici u Kapadokiji. Nakon što mu je otac stradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu, gde je Georgije odrastao. Već sa dvadeset godina stekao je čin tribuna u službi cara Dioklecijana.
U vreme velikog progona hrišćana, Georgije je istupio pred cara i hrabro ispovedio svoju veru, čime je započelo njegovo mučeništvo. Bio je zatvoren i izložen različitim mučenjima, jer je Dioklecijan želeo da ga primora da se odrekne hrišćanstva.
Posle više dana mučenja, car mu je ponudio da se pokloni kipu boga Apolona kako bi mu poštedeo život. Prema predanju, Georgije je prišao kipu, prekrstio ga, nakon čega se statua srušila, kao i ostale u hramu. Taj prizor je videla i carica Aleksandra, koja je tada izjavila da veruje u Boga koji Georgiju daje snagu.
Nakon toga, car je naredio pogubljenje i Georgija i carice Aleksandre. Prema verovanju, Georgije je svojom mučeničkom smrću zadao konačan udarac neznaboštvu.
Đurđevdan se slavio još u prethrišćansko vreme, jer se vezivao za početak novog godišnjeg ciklusa, buđenje prirode, obnovu, kao i za ljubav, radost i nove planove.
Zahtitnik slabih i ugroženih
Sveti Đorđe smatra se zaštitnikom slabih, nemoćnih i ugroženih. Takođe se poštuje kao zaštitnik konjice, vitezova i viteštva, a vezuje se i za hajdučke sastanke.
Mnogi manastiri su mu posvećeni, među kojima se ističu Đurđevi stupovi. Sveti Georgije je zaštitnik brojnih gradova i država u Evropi, a poštuju ga Grci, Rusi, Bugari, Srbi, Englezi, Francuzi, Nemci, Italijani i drugi narodi.
