Bujanovac, 21. maj 2026. – Obeležavanje godišnjice pogibije Ridvana Ćazimija 24. maja 2001, mnogo poznatijeg kao Komandant Leši, i ove kao i prošle godine izaziva veliku buru u Bujanovcu. Za Srbe on je, poput ostalih pripadnika Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB), terorista, dok je za Albance nacionalni heroj i jedini iz “komandnog kadra” ove vojne formacije kome se ukazuje ovakva počast.
Od sukoba na jugu Srbije prošlo je četvrt veka a lokalni albanski političari i dalje, čini se, rabe i eksploatišu šestomesečni rat sa državnim snagama bezbednosti koji je okončan demobilizacijom i državnom amnestijom za pripadnike OVPMB, koja nije važila za nekolicinu umešanih u klasična krivična dela.
O Ridvanu Ćazimiju, koji na početku sukoba nije bio među liderima OVPMB, ali je tokom krize stekao status “mekše struje” unutar formacije a nakon smrti status totema, uglavnom je mnogo toga poznato. U Trnovcu je dobio muzej i grobnicu, kao i svoje dane u Bujanovcu a među sunarodnicima -besmrtnost.
Široj javnosti je, međutim, malo poznata hijerarhijska struktura OVPMB, kao i gde su i šta dana rade ti ljudi:
Vojno- formacijski, OVPMB bila je sačinjena od tri operativne zone: Čarske, Preševske (Karadačke) i Končuljske (Bujanovačke). Čar je, dakle, pokrivao Rabelji, Končulj i Bujanovac Sami Hadžiju a Preševo Mustafa Šaćiri Špetim, koji je ujedno bio Šefćetov zamenik. Danas je sodadžija u Gnjilanu radi u fabrici sokova.
Uoči sklapanja mira na jugu Srbije maja 2001, njegova grupa u selu Oraovica ulazi u jednodnevni otvoren sukom sa državnim oružanim snagama i biva poražena. Špetim odlazi u Gnjilane, gde danas, kako nezvanično saznajemo, radi u fabrici sokova i vode «Fluidi».
Sami Hadžiju bio je Šefćetov ratni drug iz OVK, kome je, kao pravi prijatelj, pritekao u pomoć na jugu Srbije. Postaje njegova «desna ruka» i «čovek od poverenja», zadužen uglavnom za odnose sa medijima, dakle PR.
Posle sukoba vraća se kući u Gnjilane gde, kako se čuje, živi mirnim porodičnim životom.
Niko od njih, međutim, među Albancima neće dostići slavu i popularnost kao Ridvan Ćazimi- Komandant Leši. Bio je zvanično komandant 112. brigade OV PMB. Ubijen je pri povlačenju 24. maja 2001. iznad Velikog Trnovca.
Muhamed Džemailji, mnogo poznatiji pod umetničkim ratnim imenom» «komandant Rabelji»,vođa Čarske grupe i komandant Glavnog štaba OV PMB ubijen je Gnjilanu.
Jedni Rabeljijevu smrt povezuju sa nekim ranijim ubistvima na Kosovu, sumnjajući da je u pitanju odmazda. Drugi, pak, tvrde da se zamerio krupnijim i jačim igračima od sebe, dok treći smatraju da je Džemailji tek «kolateralna šteta», odnosno slučajna žrtva u obračunu tamošnjeg podzemlja.
Naravno, kao lajt-motiv u sve tri varijante se provlači novac.
Rabelji je poslednji od komandanata, uz kolegu iz Preševa Mustafu Šaćirija Špetima, dobio amnestiju od države. Njegov bivši politički komesar pokojni Jonuz Musljiju navodio da je Rabelji bio «osvedočen kao hrabar i vešt vojni strateg, koji je svojom odanošću stao u zaštitu područja koja se nastanjena pretežno Albancima na starom pograničnom pojasu sa Srbijom».
Komandant Šefćet Musljiju ležao je 12 godina robije na Kosovu zbog nekoliko krivičnih dela koja spadaju u domen klasičnog kriminala.
