Piše: Nedžmedin Saćipi
Bujanovac, 12. jun 2026. Balkan i dalje ostaje jedan od najosetljivijih regiona Evrope. Čak i danas, nakon toliko decenija političkih promena, ratova, sporazuma i integracionih procesa, mnogi međunarodni krugovi ga i dalje smatraju „buretom baruta“, spremnim da eksplodira svaki put kada se politički, etnički ili geostrateški interesi sukobe.
Kao čovek koji je iz neposredne blizine živeo i doživeo izazove Preševske doline, osećam moralnu obavezu da kažem da se problemi Balkana ne rešavaju nacionalističkom retorikom, podelama, propagandom ili ličnim rivalitetima lidera. Oni se mogu rešiti samo pravdom, mudrošću, dijalogom i političkom hrabrošću.
Balkan – region sa zajedničkim ranama
Bez obzira na nacionalne, verske i kulturne razlike, narodi Balkana dele gotovo iste probleme. Siromaštvo, nezaposlenost, korupcija, masovno iseljavanje mladih, nedostatak perspektive, demografska kriza i nepoverenje prema institucijama rane su koje ne poznaju granice.
U Albaniji, na Kosovu, u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori ili u Preševskoj dolini, građani traže iste stvari: posao, dostojanstvo, sigurnost, pravdu i bolji život za svoju decu.
Ipak, dok su problemi zajednički, rešenja i dalje ostaju fragmentisana. Balkanski lideri često ne uspevaju da stvore zajedničku regionalnu viziju jer ostaju taoci kratkoročnih političkih kalkulacija i partijskih interesa.
PARADOKS DIJALOGA: IZMEĐU RETORIKE I ISTORIJSKE ODGOVORNOSTI
Velika balkanska kontradikcija
Najveći paradoks Balkana jeste to što svi govore o miru, a često deluju kao da se pripremaju za sukob.
Svi se izjašnjavaju za evropske integracije, ali često održavaju narative prošlosti. Govori se o regionalnoj saradnji, dok se u praksi grade zidovi nepoverenja. Obećava se ekonomski razvoj, ali se politička energija troši na identitetske rasprave i nepotrebne sukobe.
Ova trajna kontradikcija dovela je do toga da region izgubi čitave godine stagnirajući, dok su druge evropske zemlje napredovale.
Moje iskustvo iz Preševske doline
Ne govorim sa pozicije vlasti niti iz političkog kabineta. Govorim kao čovek koji je proveo decenije živeći realnost jednog regiona koji je često bio na margini političke pažnje.
Video sam nepravdu, video sam diskriminaciju, video sam slomljene nade, ali sam video i snagu ljudi da opstanu i grade mostove razumevanja.
Ne tvrdim da sam učeniji ili mudriji od balkanskih lidera. Ali verujem da me je iskustvo naučilo jednoj velikoj istini: bez pravde nema stabilnosti, bez dijaloga nema mira, a bez međusobnog poštovanja nema dugoročnog suživota.
Nedžmedin Saćipi: Kamberijevo selektivno odbijanje zahvalnice
Lideri treba više da slušaju građane
Danas Balkanu nisu potrebni lideri koji neprestano govore. Potrebni su mu lideri koji znaju da slušaju.
Građanima nisu potrebni politički spektakli, već konkretna rešenja. Ne traže duge patriotske govore, već institucije koje funkcionišu. Ne žele nove sukobe, već sigurnost i perspektivu.
Kada bi lideri regiona više slušali stvarne probleme građana nego glasove političkih interesa, mnoge današnje krize već bi krenule putem rešavanja.
Balkan može postati primer saradnje
Verujem da Balkan nije osuđen da zauvek ostane sinonim za sukobe. Naprotiv, on ima potencijal da postane model suživota i saradnje.
Istorija nam je ostavila rane, ali ne sme da nas zarobi u prošlosti. Naši narodi imaju više zajedničkih interesa nego nesuglasica. Budućnost regiona ne gradi se na strahu, već na poverenju; ne na mržnji, već na poštovanju; ne na podelama, već na saradnji.
Poziv na mudrost i odgovornost
Zato je moja poruka liderima Balkana jednostavna: ne tretirajte naš region kao arenu političkih rivalstava. Tretirajte ga kao zajednički dom u kojem žive milioni ljudi koji zaslužuju mir, razvoj i dostojanstvo.
Ako zaista želite da služite svojim narodima, stavite interes građana iznad interesa vlasti. Slušajte više, promišljajte dublje i delujte odgovornije. Jer Balkanu nisu potrebni novi politički heroji. Potrebni su mu mudri ljudi koji znaju da grade mir tamo gde se decenijama govorilo o sukobu.
(Autor je predsednik Civilnog društva, predsednik Udruženja Novinara „Etika“ i poglavar Rijaseta Islamske Zajednice u Srbiji)
• Kvalitetno novinarstvo nije besplatno. Za naše ❤️ Bujanovačke, za naše priče 👉 DONIRAJ
