Da li je došlo vreme za novi koncept nacionalnog predstavljanja Albanaca u Republici Srbiji
Piše: Nedžmedin Saćipi
Bujanovac, 23. juli 2026. – Osnivanje Albanskog nacionalnog saveta (ANS) 2010. godine dočekano je kao istorijski trenutak za Albance u Srbiji. Po prvi put albanska zajednica dobila je zakonom priznatu instituciju koja je trebalo da štiti i razvija nacionalni identitet kroz četiri osnovne oblasti nadležnosti: obrazovanje, kulturu, informisanje i službenu upotrebu jezika i pisma.
Međutim, nakon više od petnaest godina funkcionisanja, neophodno je otvoriti ozbiljnu raspravu: da li je ovaj institucionalni potencijal iskorišćen ili je oslabljen zakonskim ograničenjima, političkom fragmentacijom i nedostatkom dugoročne vizije?
„Nacionalni”, ali ne i sveobuhvatan
Sam naziv „Albanski nacionalni savet” stvara utisak da ova institucija predstavlja sve Albance koji žive u Republici Srbiji.
U praksi, njegov rad je gotovo u potpunosti koncentrisan na opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Međutim, Albanci žive i u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Subotici, Pančevu, Kruševcu i drugim gradovima Srbije.
Ti građani su deo iste nacionalne zajednice, plaćaju poreze i imaju kulturne, obrazovne i identitetske potrebe, ali u praksi nisu postali deo politika Albanskog nacionalnog saveta. Time nastaje institucionalni paradoks: kako se jedna institucija može nazivati „nacionalnom” ukoliko ne obuhvata sve Albance u Srbiji?
Ograničeno predstavljanje donelo i finansijska ograničenja
Položaj Albanaca u Srbiji (4): Životarenje na ekonomskoj periferiji
Jedno pitanje o kojem se veoma malo govorilo u javnosti odnosi se na finansiranje.
Prema sistemu finansiranja nacionalnih saveta nacionalnih manjina, budžetska sredstva raspodeljuju se, između ostalog, i prema broju pripadnika određene nacionalne zajednice.
Da su Albanci koji žive van Preševa, Bujanovca i Medveđe bili snažnije uključeni u popis, organizovanje i predstavljanje, finansijski kapacitet Albanskog nacionalnog saveta bio bi znatno veći. Dakle, ograničenje nije samo političko, već ima i direktne ekonomske posledice
U javnosti se često stvara utisak da Albanski nacionalni savet nema dovoljno nadležnosti.
Međutim, zakon Republike Srbije nacionalnim savetima priznaje značajne nadležnosti u: izradi razvojnih planova za obrazovanje; davanju mišljenja prilikom imenovanja direktora škola; osnivanju kulturnih ustanova; učešću u oblasti informisanja; službenoj upotrebi jezika i pisma.
Problem nije isključivo u nedostatku nadležnosti.Problem je često bio u nedostatku inicijative, koordinacije i institucionalne upornosti.
Nacionalna zastava – otvorena rana
Nijedno pitanje ne simbolizuje institucionalni neuspeh više od pitanja upotrebe nacionalne zastave.
Više od jedne decenije Albanci su se suočavali sa prekršajnim postupcima, novčanim kaznama i različitim pritiscima.
Kažnjavani su: predsednici opština; predsednici skupština; direktori institucija; obični građani.
Štaviše, mnogi mladi ljudi napustili su svoj zavičaj upravo zbog osećaja diskriminacije i pravne nesigurnosti.
Institucija koja nosi naziv „nacionalna” trebalo je ovo pitanje da postavi kao apsolutni prioritet.
Obrazovanje nije samo pitanje udžbenika
Javna rasprava često se svodi samo na nedostatak udžbenika.
Međutim, problem je mnogo dublji.
On obuhvata: nedostatak savremenih nastavnih programa; nedostatak stručne terminologije; nedostatak obuka za nastavnike; nedostatak saradnje sa albanskim univerzitetima; nedostatak dugoročne strategije razvoja obrazovanja na albanskom jeziku.
Bez strategije obrazovanje ostaje samo rutinska administracija.
Dvojezičnost – ustavno pravo ili formalnost?
U mnogim javnim institucijama službena upotreba albanskog jezika i dalje se ne sprovodi u potpunosti.
Table, obrasci, administrativna dokumenta i institucionalna komunikacija nisu uvek usklađeni sa zakonskim standardima.
Albanski nacionalni savet trebalo bi da uspostavi stalni mehanizam za praćenje primene dvojezičnosti.
Godišnji izveštaj o poštovanju službene upotrebe albanskog jezika imao bi daleko veći efekat od povremenih reakcija.
Pasivizacija adresa
Jedan od najvećih problema koji je pogodio Albance jeste pasivizacija adresa.
Ovaj fenomen nema samo administrativne posledice.
On direktno utiče na: broj birača; popis stanovništva; institucionalnu zastupljenost; finansiranje opština; finansiranje samog Albanskog nacionalnog saveta.
Zbog toga ovo nije samo pravno pitanje. Ovo je nacionalno pitanje
Albanska dijaspora, neiskorišćen potencijal
Albanci koji žive u velikim gradovima Srbije predstavljaju značajan intelektualni i ekonomski kapital.
Među njima ima: univerzitetskih profesora; lekara; pravnika; preduzetnika; umetnika; studenata.
Ipak, oni gotovo nikada nisu bili uključeni u savetodavne strukture Albanskog nacionalnog saveta.
Nijedna nacionalna institucija ne može biti uspešna ukoliko svaki mandat počinje raspodelom partijskih funkcija.
Umesto da funkcioniše kao partijski parlament, Albanski nacionalni savet trebalo bi da bude nacionalna akademija stručnjaka.
U njegovim komisijama trebalo bi da budu zastupljeni:
- profesori; pravnici; istoričari;
- lingvisti; ekonomisti; predstavnici civilnog društva.
Tek tada će politika biti pod kontrolom profesionalizma, a ne obrnuto.
Ozbiljna reforma trebalo bi da bude usmerena na: proširenje koncepta predstavljanja Albanaca na teritoriji cele Srbije; izradu potpunog registra albanske zajednice; izradu Nacionalne strategije Albanaca 2027–2037; osnivanje Instituta za albanske studije pri Albanskom nacionalnom savetu; formiranje fonda za naučne publikacije; osnivanje pravnog centra za zaštitu prava Albanaca; sistematsko praćenje službene upotrebe albanskog jezika; uspostavljanje mehanizma za pravnu zaštitu nacionalnih simbola; formiranje Saveta albanske dijaspore u Srbiji; jačanje institucionalne saradnje sa Albanijom, Kosovom i međunarodnim partnerima
Zaključak
Petnaest godina nakon osnivanja, Albanski nacionalni savet nalazi se na raskrsnici.
Može nastaviti da bude institucija koja se troši u političkim rivalstvima i svakodnevnoj administraciji, ili se može razviti u modernu, profesionalnu i inkluzivnu instituciju koja će dostojanstveno artikulisati prava i interese Albanaca u Republici Srbiji. Za to nije dovoljna samo promena ljudi.
Potrebna je promena filozofije funkcionisanja. Institucija koja nosi naziv „nacionalna” mora razmišljati i delovati u dimenziji celokupnog naroda koji predstavlja, bez geografskih ograničenja, bez partijskih podela i sa jasnom vizijom budućnosti.
*Autor je novinar, publicista, presednik Civilnog duštva i Udruženja Novinara „Etika“ i ujednom poglavar Rijaseta Islamske zajednice u Srbiji
• Kvalitetno novinarstvo nije besplatno. Za naše ❤️ Bujanovačke, za naše priče 👉 DONIRAJ
