Bujanovac, 3. avgust 2026. Ljubiša Čolović, Rudarski inženjer iz Bujanovca, smatra da kada se govori o ekonomskom razvoju Bujanovca ne treba smetnuti s uma rudarske potencijale. Čolović je, kako navodi, osetio potrebu da se oglasi nakon što su Bujanovačke pisale o klanici Jugokop, čije pokretanje se najavljuje godinama.
Tekst prenosimo u celosti.
Osetio sam potrebu da se javim portalu BUJANOVAČKE, a u vezi pisanja o ekonomskim potencijalima Bujanovca , kao što je klanica JUGOKOP itd.
O klanici i potrebi pokretanja se već dovoljno zna i savesno je i opravdano pisano.
Nova šansa za Jugokop: Hoće li Vučić ispuniti obećanje Bujanovčanima iz 2019
S obzirom da sam u Bujanovac došao krajem prošlog veka kao Rudarski inženjer, a za potrebe tadašnjeg rudarskog preduzeća FELDSPAT, imao sam priliku da se na licu mesta upoznam i sa mineraloškim potencijalima ovoga kraja, koji imaju ekonomsku isplativost.
Osim nemetala koji su inače najduže eksploatisani do pred kraj XX veka (beli granit: kvarc, feldspat i liskun,) na teritoriji Opštine Bujanovac postoje I rudne rezerve rude antimona koji je jedno kraće vreme bio u eksploataciji do 50 – tih godina prošlog veka.
Bolje rečeno prestalo se sa aktivnom eksploatacijom iz taktičkih razloga sa ciljem konzervacije strateške mineralne sirovine ( antimon Sb ) za neko drugo vreme kada će isplativost ekspolatacije biti veća.
Osim ovih poznatih i već korišćenih minerala nemetala i metala svakako postoje i drugi potencijalni mineralni (rudni) resursi , o kojima sada ne bih da pričam.
I na kraju sam po sebi se nameće zaključak da bujanovačka opština raspolaže i rudnim potencijalima, a koji se za sada ne “primećuju” i ne uzimaju u obzir kada se planira budućnost i zapošljavanje u Bujanovcu i okolini. Aktiviranjem rudarskog sektora došlo bi do inteziviranja zapošljavanja kao i do poboljšanja životnog standarda građana.
Rudarstvo je svuda osnovica industrije i ekonomskog razvoja i to je sa sigurnošću provereno i kod nas i u svetu.
Naravno uz striktno poštovanje ekološke zaštite i dozvoljivog uticaja na prirodnu sredinu i životnu okolinu, jer je rudarstvo sa preradom mineralnih sirovina vrlo često u vrhu “ prljavih” tehnologija.
Za one koji ne znaju, a mnogi ne znaju iz opravdanih razloga, rudarstvo je uvek bila “prljava” tehnologija, ali biodiverzitet i čovečanstvo nije stradalo zbog toga, jer je eksploatacija bila prilagodjena stvarnim potrebama industrije, a ne borbi za što veći BDP i strogo se vodilo računa o zaštiti živog i neživog sveta tj. okoline.
U ovom vremenu postoji mnogo načina da se okolina zaštiti i sačuva, savremenim metodama zaštite koje su se već pokazale kao efikasne svuda gde su primenjene i korišćene.
S rudarskim pozdravom SREĆNO !
Ljubiša Čolović, dipl. Inž. rudarstva
• Kvalitetno novinarstvo nije besplatno. Za naše ❤️ Bujanovačke, za naše priče 👉 DONIRAJ
