Bujanovac, 19. avgust 2026. – Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Preobraženje Gospodnje. Praznik je posvećen trenutku kada se, kako kaže hrišćansko predanje, Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost. Praznik prati niz crkvenih i narodnih običaja – od osveštavanja grožđa i posne trpeze do verovanja da se sa Preobraženjem menjaju priroda i vreme, podseća RTS.
Prema narodnom predanju, počinju da se preobražavaju i gora i voda, najavljujući skoru jesen. U pravoslavlju se ubraja u 12 velikih Hristovih praznika.
Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao letnje Bogojavljenje, jer su se i tada otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca. Veruje se da se, uoči praznika, na nebu otvaraju “Božja vrata” na kojima se pojavljuje sam Gospod i ispunjava želje.
Preobraženje uvek pada u vreme Gospojinskog posta. Zato je praznična trpeza uvek posna, obogaćena ribom i vinom.
Za ovaj praznik vezana su brojna narodna verovanja. Žene vezuju beli ili crveni konac oko ruke da bi im se ispunile želje,
U narodu se slavi Preobraženje kao prelaz iz letnjeg u zimski period, kad vazduh i voda postaju hladniji, lišće počinje da žuti i sve u prirodi što je do tada bujalo, polako vene.
Prema narodnom verovanju, Preobraženje treba provesti u miru i slozi, bez svađe, ružnih reči i teških poslova.
Verovalo se da na ovaj dan ne treba spavati tokom dana, jer će onaj ko odspava biti dremljiv tokom cele godine. Takođe, nije dobro ni plakati, jer se verovalo da će čovek plakati tokom cele godine, kao ni ceo dan provesti u kafani, kako mu to ne bi prešlo u naviku i kako ne bi postao rasipnik.
Preobraženje se, prema narodnom verovanju, smatra i pogodnim danom za ličnu promenu. Verovalo se da treba započeti nešto što čovek već dugo želi, a za šta do tada nije nalazio vremena, sa nadom da će mu ta promena doneti dobro u životu.
• Kvalitetno novinarstvo nije besplatno. Za naše ❤️ Bujanovačke, za naše priče 👉 DONIRAJ
