Piše: N. Stevanović; foto Bujanovačke
Bujanovac, 8. decembar 2018.- Svakog dana, već 20 godina, Bujanovčanin Turkijan Drmaku, po suncu, kiši ili snegu, na svom mestu na gradskom trgu, zarađujuje za život prodajom semenki, suncokreta, kikirikija, pečenog kestenja i ostalih “zanimacija za zube”.
Ostao je jedini od nekada mnogobrojnih prodavaca u Bujanovcu zbog kojih su Bujanovčani možda i dobili nadimak „semkari“.
Stariji se svakako sećaju porodice Asani kojih je nekoliko generacija držalo semkaru na nekoliko lokacija u gradu.
Turkijan kaže da su oni od kojih je naučio ovaj „zanat“ davno otišli.
-Stari semkari, koji su ovde bili poznati kao Torbeši, su mi kao dečaku od 15-16 godina pokazali kako se peku semenke, koštani, kikiriki, lešnici – oni su od toga živeli, ispalo je da sam ja njihov naslednik. Svi su oni odavno otišli iz Bujanovca, kaže Turkijan.
Naslednik je, i to jedini, jer, kako kaže, samo je on stalno na svom mestu, sa svojim kolicima i leti i zimi; drugi dođu i prođu:
– Konkurenciju imam samo leti, kad je lako i kad može da se zaradi nešto, dodaje smejući se.
-Posao ide slabo, nekad sam prodavao za veče džak kestenja, sad jedva nekoliko kesica“, vajka se Turkijan.
Ipak, stalne mušterije ima godinama, a najbolje se prodaju domaće semenke.
Turkijan je i svojevrsni hroničar Bujanovca.
Ovaj 41-godišnjak kaže da je za dve decenije na centru, u svom „radnom vremenu“ od 11-22h video i čuo svašta – i dobre i loše stvari.
–Ja o tome ne pričam, neću da ogovaram-kaže uz osmeh-ali bilo je, bilo je svašta …
Većih neprijatnosti, po njegovim rečima, nikad nije doživeo, a i kako bi i od koga kad ga svi znaju.
-Napije se neko, pa mu svi krivi, nema na koga pa počne da se dere nego na mene … Napunim mu šaku semenkama i ode svojim putem, neću da osiromašim za 100 dinara, on dođe sutra pa mi plati, priča Turkijan.
Na kraju razgovora Turkijan je častio vašeg reportera domaćim semenkama uz pozdrav:
-Ove su najbolje, dođi i sutra, tu sam ja!