Bujanovac, 5. avgust 2020. Kampanjom “Ne pali strnjiku“ poljoprivrednicima se poručuje da spaljivanje žetvenih ostataka, pored toga što je zakonom zabranjeno i kažnjivo, ima i višestruke dugotrajne štetne posledice.
-Spaljivanje strnjišta se karakteriše kao krivično delo izazivanja opšte opasnosti, zbog čega vlasnik poljoprivrednog gazdinstava gubi pravo na podsticajna sredstva na period od dve godine, a predviđene su i novčane kazne – za fizička lica od 100.000 dinara, za pravna od 300.000 do milion dinara, pojašnjava Marija Janjić iz Poljoprivredne stručne službe Vranje.
Umesto paljenja ona preporučuje ljuštenje strnjišta i zaoravanje na punu dubinu.
Izazivač požara je dužan da nadoknadi troškove intervenicije vatrogasaca.
Stručnjaci poručuju da spaljivanje žetvenih ostataka nema nijednu korisnu osobinu, već samo štetne.
Štete na zemljištu prouzrokuju visoke temperature koje ubijaju korisne mikroorganizme, što smanjuje prinos budućih useva, uništavaju celokupan azot, koji je potrebno naknadno nadomestiti đubrenjem, smanjuju sadržaj humusa u zemljištu, a za stvaranje 1cm humusa potrebno je 100 godina.
Pored toga nanosi se šteta i životnoj sredini jer dim i i štetni gasovi zagađuju atmosferu, izazivaju promene u sastavu tla, remete biološku ravnotežu i time ugrožavaju agroekosistem.
Vatra uništava staništa ptica i životinja.
Sa stanovišta bezbednosti u saobraćaju, dim koji nastaje spaljivanjem može da iznenada ili trajno prekrije saobraćajnice i posredno izazove udese sa ljudskim žrtvama i velikom materijalnom štetom.
