Bujanovac, Niš, 22. jul 2021. Zelenašenje se radi uveliko, ali da ga retko ko prijavljuje, pa je poslednjih par godina tužilaštvo u Nišu procesuiralo samo 17 takvih slučajeva. Zelenaši svoje pozajmice više ne „štite“ mišićima i pretnjama, već ugovorima, rekli su stručnjaci na okruglom stolu „Udružena i osnažena zajednica protiv zelenašenja“, održanom u Nišu.

Zelenašenja ima, ali ga građani ne prijavljuju, jer smatraju da nadležni ne reaguju adekvatno, pokazalo je istraživanje niške organizacije Protekta, prenose Južne vesti.

Da je zelenašenje zastupljeno u velikoj meri u našem društvu smatra 40% anketiranih Nišlija, a 61% njih smatra da nadležne institucije ne reaguju adekvatno u slučajevima zelenašenja.

To je i glavni razlog zašto je samo 7% slučajeva zelenašenja prijavljeno policiji – navode iz Protekte.

Kako je zelenašenje u Srbiji evaluiralo od devedesetih godina prošlog veka pa do danas na okruglom stolu je govorio Nebojša Petković, dugogodišni Šef odseka za suzbijanje opšteg kriminaliteta PU Niš, sada u penziji.

-Od privatnih zatvora i nasilja nad žrtvama zelenaša od strane kriminalaca, koje je bilo sveopšte prisutno devedesetih, došli smo do toga da kriminaci svoja finansijska ulaganja danas više ne osiguravaju mišićima i pretnjama, već ugovorima koji su overeni kod notara i uz pomoć kojih žrtve zelenaša u kratkom roku ostaju ne samo bez novca već i bez celokupne imovine – rekao je on.

Da je zelenašenje često teško dokazati na sudu, pokazuje broj procesuiranih premeta.

-Brojka od samo 17 slučajeva zelenašenja koji su procesuirani u poslednjih par godina od strane tužilaštva u Nišu govori u prilog činjenici da građani retko prijavljuju zelenašenje i da se zelenaši koriste ugovorima koji se teško obaraju na sudu – istakao je Saša Đokić, osnovni javni tužilac u Nišu.

Zato stručnjaci savetuju da građani moraju da paze šta potpisuju i da se obavezno kod novčanih pozajmica posavetuju sa pravnicima.

-Pored toga što ostanu na ulici i bez imovine, žrtve zelenašenja često izvrše i samoubistvo – istakao je psihijatar Vladan Radivojević.

Objasnio je da su najugroženije grupe one koje i najčešće dolaze u situaciju da pozajmljuju novac od zelenaša – biznismeni koji ne mogu doći do novca za svoje investicije legalnim putem, socijalno ugroženo stanovništvo koje je često primorano da pozajmljuje novac kako bi isplatilo zaostale račune, kao i oni koji moraju da obezbede novac za lečenje.