Naše zahteve smo više puta podnosili Vladi Srbije. Treba da se stvore uslovi da se integriše jedna manjina koja predstavlja većinu u dve opštine, ali ne pokazuje se hrarbost, ni dovoljna volja, da se krene kako bi se oni ozbiljno rešavali“, kaže Kamberi

Piše: Branka Mihajlović (Radio slobodna Evropa)

BUJANOVAC, 18. novembar 2016. (naslovna foto: AFP)– Vest da su predstavnici dve opštine sa juga Srbije sa većinskim albanskim življem bili na razgovoru kod predsednika Kosova Hašima Tačija o problemima u ostvarivanju manjinskih prava u Srbiji otvara pitanje – kakva je komunikacija između albanske manjine, njihove lokalne samouprave i vlasti u Beogradu? I šta su obaveze Srbije iz poglavlja 23 na evropskom putu Srbije?

Predsednik Opštine Bujanovac Šaip Kamberi bio je na razgovoru sa predsednikom Kosova, zajedno sa predsednikom Nacionalnog saveta Albanaca Jonuzom Musliuom i predsednicom Skupštine Preševa Arditom Sinani.

Imamo stalne kontakte: Kamberi i Stanković

„Mi smo razgovarali sa predsednikom oko opšteg stanja ljudskih i manjinskih prava u ovim opštinama, zatražili pomoć u finansiranju naših infrastrukturnih objekata, kao i podršku našim studentima, povećanje kvota za studiranje na fakultetima u Prištini“, kaže Kamberi.

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za ljudska i manjinska prava Meho Omerovićkaže da je za njega problem što Albanci iz tri opštine sa juga Srbije ne doživljavaju Albaniju kao svoju maticu, kao državu čiji su sunarodnici, već, kaže Omerović, „maticu vide u samoproglašenoj državi Kosovo i Metohiji“.

„I to je loše i za nas, loše za državu Srbiju i loše za njih“, ocenjuje Omerović.

Ne dovodeći u pitanje pravo političkih predstavnika nacionalnih manjina da razgovaraju sa kim žele o svojim problemima, postavlja se jedno drugo pitanje: kakva je komunikacija Albanaca sa juga Srbije sa vlastima u Beogradu?

Kamberi kaže da postoje kontakti, ali da su oni nedovoljni i bez adekvatnih efekata:

„Nismo zadovoljni, jer da je ona zadovoljavajuća, problemi bi se rešavali“, napominje i dodaje da su, s obzirom da u Srbiji sve zavisi od premijera, potrebni češći kontakti sa njim.

Zoran Stanković koji se nalazi na čelu vladinog Koordinacionog tela za jug Srbije kaže da komunikacija između republičkih i lokalnih vlasti na jugu Srbije, nije problem:

„Ti kontakti su permanentni i tiču se svih problema koje lokalne samouprave imaju u okviru svojih delovanja“, navodi Stanković.

Šaip Kamberi podseća da je još 2013. godine donet plan od sedam tačaka koje treba rešiti, ali da se malo šta uradilo:

„Naše zahteve smo više puta podnosili Vladi Srbije. Treba da se stvore uslovi da se integriše jedna manjina koja predstavlja većinu u dve opštine, ali ne pokazuje se hrarbost, ni dovoljna volja, da se krene kako bi se oni ozbiljno rešavali“, kaže Kamberi.

Zoran Stanković, pak, tvrdi da ima pomaka, da Vlada ulaže u ove tri nerazvijene opštine preko Koordinacionog tela:

„Za ovu godinu 90 i nešto miliona za Bujanovac, nešto manje, oko 90 miliona za Preševo i nešto više od 30 miliona za Medveđu. Dakle, Republika pokušava da rešava probleme“, navodi Stanković.

Kamberi, međutim, nabraja u čemu je sve albanska manjina zakinuta:

„Najveći problem je da država ne pokazuje spremnost za integraciju Albanaca u državne javne institucije. A mi i u Bujanovcu i u Preševu, na nivou regiona da i ne govorimo, imamo republičke institucije u kojima su Albanci simbolično predstavljeni ili ih uopšte nema. I u Koordinacionom telu, od 22 stalno zaposlena, samo je jedan Albanac. I u pravosuđu imamo probleme: ukinut osnovni sud u Preševu, nema ni tužilaštva, jedinstven je slučaj Bujanovac koji ima sud, a nema tužilaštvo…Problemi u obrazovanju, nostrifikacija diploma sa Kosova i pored potpisanih nekoliko sporazuma u Briselu nije počela da se ostvaruje, nema dovoljno udžbenika na albanskom jeziku..“, nabraja Kamberi.

Problemi u obrazovanju, nostrifikacija diploma sa Kosova i pored potpisanih nekoliko sporazuma: Preševo (foto RSE Branko Vučković)

Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava Meho Omerović podseća na obaveze Srbije iz poglavlja 23, kada su u pitanju nacionalne manjine:

„Opštine u kojoj većinsko stanovništvo čini neka od nacionalnih manjina treba da imaju neku vrstu prioriteta, posebno zbog onoga o čemu svi pričamo poslednjih dana, otvaranju poglavlja 23.“

Vlast u Srbiji obraća pažnju na neka područja tek kada nastane krizna situacija, primećuje Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam, koji je nedavno bio na jugu Srbije i razgovarao sa novoizabranim lokalnim rukovodstvom u tri opštine sa albanskim većinskim življem.

„Nevolja je kad u tim pretežno najnerazvijenijim delovima živi manjina, onda se automatski može tumačiti da je to atak na tu manjinu, da se namerno to radi da bi se našla u tom položaju i to tako i tumače radikalniji političari sa juga Srbije“, komentariše Popov.

Aleksandar Popov na kraju podseća na narušene međusobne odnose na jugu Srbije koji su početkom dvehiljaditih doveli i do nasilja.

„Jedno vreme je bila kalkulacija pod albanskih političara na jugu Srbije da će doći do varijante zamene severa Kosova za Jug Srbije i tada je apelovano na stanovništvo da se ne javlja na popis koji je bio 2011. godine, tako da statistički ima manje Albanaca nego što ih stvarno ima“, kaže Popov i objašnjava da se zbog toga sliva manje sredstava u Nacionalni savet te manjine.

„Sad se mora raditi na obnovi međusobnog poverenja“, poručuje Popov.

Saznajemo da je u agendi nove preduzimljive ministarke za lokalnu samoupravu Ane Brnabić odlazak na jug Srbije ovih dana.