Piše: I. Jovanović
Bujanovac, 9. maj 2026. „Ćutanje ne znači da sam dobro…Problemi nisu glupost…Odrasli misle da je to samo drama“ – neke su od poruka mladih iz Bujanovca koje su predstavljene u istraživanju o mentalnom zdravlju srednjoškolaca, sprovedenom u okviru projekta udruženja „POMAK“.
Rezultati istraživanja pokazali su da značajan broj mladih oseća psihološko opterećenje, dok su među najčešće pomenutim problemima vršnjačko i elektronsko nasilje, pritisak društvenih mreža, anksioznost, depresija i osećaj nerazumevanja od strane odraslih.
Rezultate je u Domu kulture „Vuk Karadžić“ u Bujanovcu u petak predstavio psiholog Vujica Stevanović , a podršku u njihovom tumačenju pružila mu je psihološkinja OŠ „Branko Radičević“ Tanja Jocić.
Kako je Stevanović istakao, istraživanje je sprovedeno tokom aprila 2026. godine među 88 učenika završnih razreda srednjih škola sa teritorije opštine Bujanovac. Cilj projekta bio je podizanje svesti o mentalnom zdravlju mladih, smanjenje stigme vezane za psihološku pomoć i bolje razumevanje potreba mladih.
Prema rezultatima, mladi se najčešće obraćaju roditeljima i prijateljima kada imaju problem, dok veoma mali broj njih pomoć traži od psihologa. Kao razlozi za to navode se stigma, strah od reakcije okoline i nedovoljna informisanost.
– Najčešći problem nije da odrasli „ne žele“ da razumeju, nego što gledaju kroz potpuno drugačije iskustvo života. Odrasli često kažu „i mi smo imali probleme“, što je tačno — ali danas postoji stalni pritisak zbog škole, uspeha i posebno društvenih mreža – navodi se u jednom od anonimnih odgovora mladih.
Tokom razgovora nakon prezentacije, učesnici su istakli da zabrane same po sebi nisu rešenje, već da je važno da deca razviju svest o tome kako određene navike utiču na njihovo ponašanje i emocije.
– Ako dete provede pet sati ispred mobilnog telefona, važno je da samo ume da proceni kako se oseća posle toga i da li mu takvo stanje prija. Potrebna su određena ograničenja, ali ne striktne zabrane – poručila je psihološkinja Jocić.
Govoreći o ulozi porodice, učesnici su ocenili da roditelji moraju biti više uključeni u emocionalni razvoj dece od najranijeg uzrasta.
– Roditelje treba učiti od početka kako da grade zdrav odnos sa decom i kako da razvijaju zdravu ličnost – jedan je od zaključaka razgovora.
Jedan od nastavnika ukazao je i na veliki pritisak sa kojim se suočavaju škole i prosvetni radnici, navodeći da se od nastavnika danas očekuje mnogo više od same nastave.
– Posle tragedije u Ribnikaru očekivalo se da nastavnici postanu i psiholozi i savetnici, a za to su potrebna dodatna znanja i ozbiljna podrška sistema – rekao je on.
Učesnici su ocenili da je mentalno zdravlje mladih tema koja zahteva kontinuiran rad, bolju saradnju škola, roditelja, zdravstvenih ustanova i institucija, kao i više prostora za otvoren razgovor sa mladima.
U okviru projekta najavljene su i aktivnosti u narednom periodu u vidu radionica u školama, uličnih akcija i slično.
