Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ objavio je, povodom početka Božićnog posta, da on donosi značajnu promenu u načinu ishrane.
Tokom Božićnog posta treba voditi računa o unosu proteina i kalcijuma, s obzirom da u ishrani nisu zastupljeni meso, mleko i mlečni proizvodi.
Lakše varenje
Posna hrana, spremljena na vodi ili na malo ulja, lakše se vari od masne, začinjene hrane. Ali mnogi zbog takvog načina pripreme hrane i izbora namirnica nemaju nakon obroka osećaj sitosti.
Tada se vrlo često povećava unos hleba, testenine, džema, koštunjavog i suvog voća, pa post može da se završi i sa nekoliko kilograma viška. Da bi se to izbeglo, obroci moraju biti redovni, umereni i raznovrsni, preporučuje Institut.
U zimskom periodu dostupno je raznovrsno voće i povrće koje u postu, sa žitaricama i ribom, čini osnovu ishrane, pa jabuke, mandarine, pomorandže, sa visokim sadržajem vlakana i vitamina C, uz manju količinu orašastih plodova, mogu da se jedu kao užina u toku dana
Dan ne počinjite slatkim, posnim pecivom ili hlebom sa džemom. Savetuje se obrok od ovsenih, ražanih ili speltinih pahuljica. Onda kaša od dvozrne pšenice – polbe, ovsenog griza, prosa, uz dodatak badema, voća i cimeta.
U zimskom periodu dostupno je raznovrsno voće i povrće koje u postu, sa žitaricama i ribom, čini osnovu ishrane. Zatim jabuke, mandarine, pomorandže, sa visokim sadržajem vlakana i vitamina C. Uz manju količinu orašastih plodova, mogu da se jedu kao užina u toku dana.
Salate
Povrće se može grilovati ili ispeći u rerni sa malo maslinovog ulja i začinima ili napraviti salatu i uz ribu ili crni hleb dobija se ručak ili užina.
U salate ili pahuljice se mogu dodati semenke bundeve. One zbog sadržaja vitamina, minerala, vlakana i antioksidanasa imaju značajnu hranljivu vrednost.
Riba i pasulj
Preporučuju se i kelj, spanać, blitva, karfiol, zelena i kupus salata, salate od celera, cvekle, šargarepe. Uz malo maslinovog ulja mogu biti izbor za laganu večeru.
Institut „Batut“ savetuje da se dva do tri puta nedeljno jede riba. Ali i mahunarke poput pasulja, sočiva i leblebija, u kombinaciji sa žitaricama.
Izvor kalcijuma su susam, kao dodatak salatama ili pahuljicama, tunjevina, losos, ovsene pahuljice. Kao i popularna biljna mleka od kojih su mnoga obogaćena kalcijumom i vitaminima. Ali treba voditi računa o šećerima koje sadrže, navodi Institut.