fbpx

Bezbednost na jugu Srbije

BUJANOVAC, 15. avgust 2017. – Radikalni stavovi pojedinih albanskih lidera, samo odmažu albanskoj zajednici i stvaraju pogodno tlo za nove tenzije u regionu, smatraju analitičari i predstavnici srpske zajednice. Na drugoj strani, albanski političari misle da centralna vlast u Beogradu nekim svojim postupcima dodatno komplikuje ionako nestabilnu situaciju u regionu koji se još uvek oporavlja od oružanih sukoba 2000. i 2001. između srpskih snaga bezbednosti i pobunjenih Albanaca okupljenih u Oslobodilačkoj vojsci Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB)

Jonuz Musliju, predsednik lokalnog parlamenta u Bujanovcu i jedan od vođe OVPMB, smatra da država, gomilanjem snaga bezbednosti u regionu uz liniju sa Kosovom, unosi nespokoj među građane i stvara nepotrebnu napetost:

– Naoružani pripadnici specijalnih policijskih snaga svakodnevno patroliraju, iako za tim, pored redovne policije, nema potrebe. To iritira građane koji osećaju strah i nesigurnost – kaže Musliju.

Musliju, inače lider Pokreta za demokratski progres (PDP) je uz Ragmija Mustafu zagovornik teze da je pripajanje juga Srbije Kosovu jedini način za trajno smirivanje tenzija.

Aleksandar Radić, vojni analitičar primećuje da se srpski političari i snage bezbednosti ponašaju na zabrinjavajuće pasivan način u pojedinim momentima kada kriminalci prete bezbednosti ovog dela zemlje, kao što je često ranije bio slučaj:

– S obzirom na neravan teren na granici između južne Srbije i Kosova, rekao bih da sadašnji broj srpskih snaga bezbednosti nije dovoljan da spreči eventualne oružane provokacije i incidente – rekao je Radić.

Međutim, prema rečima analitičara, zvaničnika u Beogradu i umerenih albanskih političara, zagovaranje pripajanja pokrajini, koja je februara 2008. proglasila nezavisnost od Srbije, nije jedini „greh“ radikalne struje među Albancima. Naime, politika koju zastupaju Mustafa i Musliju, podrazumeva ne samo bojkot parlamentarnih izbora, već svake akcije koju organizuje Beograd.

Međutim, svi albanski zvaničnici, bez izuzetka tvrde da je radikalna politika direktna posledica indolentnosti države prema problemima Albanaca, uz precizno lociranje problema: spora integracija u državne institucije, problemi u obrazovanju i nerešeno pitanje službene upotrebe maternjeg jezika i nacionalnih simbola.

Analitičar Dušan Janjić ovakvo ponašanje pojedinih albanskih lidera povezuje sa raspadom Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka i nerešenim kosovskim pitanjem.

Prema njegovim rečima, albanska elita iz Bujanovca i Preševa uključena je u sve akcije Albanaca u regionu, i tu deluje u okviru programa koji ima dve faze – stvaranje kosovske države i trenutno aktuelne borbe za stvaranje autonomije Albanaca na jugu Srbije:

– Albanci sa Juga Srbije školovali su se na Kosovu, tamo su kupovali nekretnine i drugu imovinu, tako da sada ne znaju u kojoj državi zapravo žive, a hteli bi da im se to stavi jasno do znanja – izjavio je Janjić.

Ovakvo stanje, nastavlja on, može da se okonča samo kada bi velike sile jasno poručile Albancima da nema promene granica.

– Medjutim, i u Beogradu postoji jaka struja koja zagovara podelu Kosova i razmenu teritorije, tako da se građani uznemire uvek kada se takva priča pusti u opticaj.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.