fbpx

Bujanovac kao evropski eksperiment

Repotreri portala Sputnik boravili su krajem prošle godine u Bujanovcu, odakle su doneli zanimljivu repotražu o našem gradu. Kako nas vide oni a kako vidimo sami sebe

Izvor: Sputnik; Foto: Izlaz iz Bujanovca/Bujanovačke

BUJANOVAC, 3. januar 2018. – Bujanovac nije samo poprište jednog od najoriginalnijih političkih eksperimenata u Evropi, već i grad ophrvan mnogim problemima, toliko međusobno povezanim da ih je gotovo nemoguće raščlaniti. Ipak, podela grada na srpski i albanski smanjila se poslednjih godina, ali nije sasvim iščilela, piše Sputnik.

Da nije bilo albanske pobune iz 2001, Bujanovac bi bio poznat onima koji primete putokaz na auto-putu prema Grčkoj. Ovako, taj gradić, petnaestak kilometara udaljen od Vranja, uz susedno Preševo i Medveđu, već osamnaest godina je paradigma svojevrsnog političkog eksperimenta — uređenja suživota između Srba i Albanaca.

Teško je pisati o Bujanovcu a ne upasti u zamku bljutave neoriginalnosti tipa parafraziranja početka Tolstojeve „Ane Karenjine“ (svi nesrećni gradovi nesrećni su na svoj način) ili, još gore, one uličarske poslovice da je „što južnije, to tužnije“.

Teško je ne pisati o Bujanovcu na taj način, jer sve što se dešava u tom gradiću, koji je krajem XIX veka opisan kao „lepo selo na levoj strani skopljansko-prištinskog druma, više sela Rakovca, spahiluka Ata-bega i Dilaver-bega“, podseća, ako ne na propadanje, ono na tavorenje.

Centar grada, glavni trg, podseća na ne tako davno vreme socijalističke izgradnje — široki prostor između opštine, doma kulture i stambenih zgrada, sve izgrađeno u stilu lekorbizjeovskog „brutalizma“, na način jugoslovenskog samoupravnog socijalizma (jeftino i godinama neodržavano). Ostatak grada i dalje je zadržao izgled mahale.

Pažljiva politika, koja je počela krajem 2001, sa pacifikovanjem albanskih terorista, ipak daje neke rezultate, ali nije se još sve završilo. Grad više nije podeljen kao nekada.

„Imamo i mešovite kafiće, na ulici se druže Albanci i Srbi, istina, ne u onoj meri u kojoj bi to bilo potrebno, ali su napravljeni značajni pomaci. Priče o razgraničenju, podelama teritorije u glavama su jedino onih koji žive na budžetu, bez obzira na nacionalnost. Oni maštaju o podelama, a mladi ljudi maštaju o odlasku, njih te teme apsolutno ne zanimaju“, kaže nam novinar Radoman Irić, naš neformalni vodič kroz Bujanovac.

„Ovde ima mnogo problema“, kaže nam Faton Saiti, momak od dvadeset i nešto godina iz Preševa. Radi povremene poslove, sve koje može da nađe. Trenutno je bez posla.

„Ako hoćeš da ideš u školu, nema mnogo opcija. Između nas i Srba nema mnogo komunikacije, ali svi mi koji ovde živimo, živimo loše. Familija mi je u Preševu, ja povremeno radim ovde u Bujanovcu. Ako mi se ukaže šansa da odem negde u Evropu, ja ću otići.“

Međutim, ne misle svi da je ekonomska situacija jedina kriva za situaciju u Bujanovcu. Tako, prema rečima Martina, Srbina godina približnih kao i Faton, situacija u Bujanovcu je teška zbog dešavanja na Kosovu. Sada je mirno, ali bi moglo da eskalira kada Albanci krenu na sever Kosova.

Odnosi između Srba i Albanaca u samom Bujanovcu su trenutno dobri, dodaje on.

„Oni (Albanci) su sada opušteniji, pošto imaju zaštitu EU i trenutno su jači, ali su mirni i tihi dok ne dođe njihovih pet minuta. Onda se više nećemo poznavati i krenuće po njihovom. Ne družimo se, zašto bismo se družili? Oni imaju svoje kafiće, mi imamo svoje. Niti oni izlaze u naše, niti mi izlazimo u njihove kafiće. Ako se to desi, dolazi do incidenta“, priča nam Martin.

Njegov sugrađanin, Albanac po imenu Dardan, kaže da se u Bujanovcu dobro živi (sudeći po odeći koju nosi, verujemo da on lično nema na šta da se požali), a da oni koji se žale na život u Bujanovcu treba da odu.

„Zašto bih živeo u Srbiji ako me ona maltretira“, dodaje.

Kompetan tekst kao i video prolog iz Bujanovca pogledajte OVDE.




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *