Đorđi Guševski, BUJANOVČANIN U AMERICI: Iz Srbije mi nedostaju samo porodica i prijatelji

Dolazeći ovde slepo sam verovao u sve ono što većina nas sa Balkana misli o Amerikancima, ali nije mi trebalo mnogo vremena da se uverim da grešim. Oni su ljubazni, saosećajni i radoznali kad su druge kulture u pitanju. Stekao sam nekoliko prijatelja Amerikanaca sa kojima se često družim, pored grupe ljudi sa naših prostora

Piše: N. Stevanović; foto privatna arhiva

U Americi svako dobije šansu

Bujanovac, SAD, 12. januar 2019.„Prednost Amerike je što svakome pruža mogućnost da bude uspešan u čemu god želi. Ja još uvek razmišljam i istražujem u čemu bih zaista želeo da budem uspešan“.

Ovako priča Đorđi Guševski(33), Bujanovčanin u Čikagu, dok vozi turu za Denver svojim kamionom koji je uspeo da kupi posle pet godina provedenih u Sjedinjenim američkim državama.

Pa, koliko je teško ostvariti i živeti „američki san“?

Dorđi je u Ameriku otišao pre nešto manje od 5 godina, a prvi posao mu je bio, kako kaže, kao i većini ljudi sa ovih prostora koji tamo odlaze u poslednje vreme, održavanje i menadžerisanje bazena u gradovima na Istočnoj obali.

„S obzirom da za tih 5-6 meseci, koliko program traje, nemaš vremena da shvatiš kako ovde stvari zaista funkcionišu, prinuđen si da se krećeš već utabanom stazom, odnosno da ponavljaš korake onih koji su odlučili da ostanu. Mene je ta staza odvela u Čikago“, priča Đorđi o svom putu.

Prvih godinu dana od dolaska u „najveći srpski grad posle Beograda“ vozio je teretni kombi i uporedo se obučavao za vožnju kamiona.

„Po dobijanju vozačke dozvole, iz zahvalnosti sam radio još godinu dana za čoveka koji mi je dao posao i mnogo pomogao u Čikagu, iako sam i ranije bio u situaciji da kupim kamion i osamostalim se potpuno.  Sada imam svoju firmu i postao sam ono što Amerikanci zovu „contractor“ – sam ugovaram šta i kada ću da prevozim“,  kaže Guševski.

Njujork je fascinantan

Na pitanje koliko se tamo zarađuje, ako je za manje od 5 godina uspeo da kupi kamion i postane „svoj gazda“, Đorđi odgovara:

„Generalno se zarađuje odlično, zavisi kojim se poslom baviš i koliko si voljan da radiš. U mom poslu, na početku si na putu i po 3-4 nedelje mesečno, ali kada se situiraš možeš sebi dopustiti da radiš kao i svi ostali – od ponedeljka do petka. Istovremeno, život ovde je vrlo skup. Moraš da se držiš jasnih pravila, da plaćaš redovno sve takse i doprinose, imao posao ili ne”

Cena tog uspeha, po njemu, ne mora biti previsoka.

Kad god mogu idem na koncerte i utakmice

„Ako juriš svoj cilj da li se uopšte odričeš bilo čega? Ja sam se odrekao samo iluzije da imati novac znači biti uspešan, u šta sam bio ubeđen ranije. Upoznao sam ljude koji zarađuju duplo manje od mene, volontiraju po raznoraznim organizacijama i savršeno su srećni, za razliku od poznanika sa petostruko većim primanjima koji se osećaju očajno“, kaže Guševski.

Dok vozi turu prema Denveru priča da je prokrstario skoro celu zemlju, od obale do obale, a Nju Jork izdvaja kao nešto posebno.

„Na Zapadnoj obali mi je favorit San Diego – prelep grad, ili Ostin u Teksasu,  neverovatno brzo i zabavno mesto.“

„Amerikanci su fantastični, bar po iskustvu koje ja imam“, priča Đorđi o predrasudama ponetim iz Srbije.

Znao sam da ću ostati ovde

„Dolazeći ovde slepo sam verovao u sve ono što većina nas sa Balkana misli o njima, ali nije mi trebalo mnogo vremena da se uverim da grešim. Oni su ljubazni, saosećajni i radoznali kad su druge kulture u pitanju. Stekao sam nekoliko prijatelja Amerikanaca sa kojima se često družim, pored grupe ljudi sa naših prostora“, ističe on.

Iz Srbije mu, kaže, ne nedostaje ništa, osim porodice i prijatelja.

Da je Amerika njegov novi dom i da se ne vraća znao je već posle samo nekoliko meseci.

Družim se sa našima, ali i sa Amerikancima

“Ubrzo po dolasku sam doneo odluku da ostajem. Uređenost u svakom pogledu je ono što me i dalje fascinira. Od banalnih stvari, parkova i travnjaka, do ustanova koje savršeno funkcionišu. Sve je na dohvat ruke,  većinu birokratskih stvari završavaš online, što mi je na početku bilo potpuno nepojmljivo”, kaže Đorđi.

Trudi se, kako kaže, da napravi balans između posla i zadovoljstva.

“Kad god mogu idem na koncerte i utakmice. Metallica, GNR, Stivie Wonder, gledam NBA, Chicago Bulls-e, Formulu 1, fudbal, i još mnogo toga što mi je dostupno i što smatram dobrim provodom”, kaže on.

S obzirom da je oženjen već tri i po godine, Guševski očekuje da u bliskoj budućnosti dobije “zelenu kartu”, dokument koji mu garantuje slična prava kao i državljanima SAD i omogućava stalno boravište.

 

 

 




2 thoughts on “Đorđi Guševski, BUJANOVČANIN U AMERICI: Iz Srbije mi nedostaju samo porodica i prijatelji

  1. Jelena Selak - Milwaukee rodjena Bujanovcanka

    Prica bas i ne pije vodu. Sve kao nešto lepo a još nema zelenu kartu. Priča samo o ono maloj lepo soj strani života ovde nekih 30% šta sao onom tamnijom stranom ?

    Reply
  2. Nikola

    To je nas sin Djordje. Nedostaje nam mnogo. Bili smo ja i supruga u Cikago 30 dana kod njega u goste.Lepo smo se proveli. Djoka nas je vodio da vidimo znamenitosti Cikaga ali 30 dana je brgo proslo. Sta mozes sudbina.

    Reply

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *