Bujanovac, 8. maj 2020. Iako su u medijima, naročito od prošle godine, prisutna razna “zveckanja” merama koje političari Srbije i Kosova najavljuju i donose, ulazak na Kosovo za srpske građane, veoma je jednostavan – potrebna vam je samo lična karta, piše Slobodna reč.

(Napomena: podaci iz teksta se odnose na kretanje građana pre proglašenja vanrednog stanja zbog epidemije virusa COVID-19. Svi granični prelazi su zbog mera sprečavanja širenja zaraze i dalje zatvoreni)

Prelazak administrativne linije samo sa ličnom kartom nije novost i ne bi trebalo da ima lošu konotaciju. Često je u javnosti predstavljeno kao nešto komplikovano, a to je jedna od stavki sa ciljem normalizacije odnosa Beograda i Prištine i deo je Sporazuma o slobodi kretanja potpisanog 2011. godine u Briselu, te srpski i kosovski pasoš od tada za prelazak nisu ni bili potrebni. Ovaj sporazum koji obuhvata propise o ličnim dokumentima, registarskim tablicama i osiguranju vozila kao i procedure za njihovu implementaciju, uspešno se primenjivao od maja 2013. godine.

Međutim, ukoliko vam je lična karta istekla ili ste je izgubili neposredno pre puta, moraćete da ga odložite jer zvanično – Srbija ne priznaje pasoš Kosova te i Kosovo od prošle godine recipročnom merom ne priznaje pasoš Srbije. Međusobno nepriznavanje pasoša služi obema stranama za prikupljanje političkih poena, a u praksi ništa ne komplikuje. Jednostavno, obe strane su Sporazumom na to i imale pravo. Tako je nešto što zapravo ne ugrožava slobodu kretanja ni jedne ni druge strane zbog političke igre u medijima postalo problem.

Šta se desilo sa sporazumom?

Novembra 2018. godine kosovska Vlada usvaja odluku o uvođenju takse od prvobitno 10, a kasnije i 100 odsto na uvoz proizvoda iz Srbije i Bosne i Hercegovine i zbog toga Srbija odlučuje da prekine dijalog sa Prištinom. Kao razloge za ovaj potez kosovski zvaničnici navodili su “jačanje domaće proizvodnje, ekonomije i kosovske državnosti i zaštitu vitalnih interesa Kosova zbog agresivne kampanje Srbije protiv Kosova na međunarodnom nivou”. Tako, nažalost, dolazi do nazadovanja u pregovorima, ali sloboda kretanja nije ugrožena.

Naša sagovornica, novinarka i urednica portala KoSSev Tatjana Lazarević, komentariše da je Briselski sporazum u ovom trenutku tema daleko iza nas ,ali da će kad-tad morati opet da se vrati. Utisak je da je sporazum i pre aktuelne pandemije virusa COVID-19 ostao u “zapećku kao jedna neažurirana tema” kao i da je takva situacija bila i pre uvođenja taksi:

-Često se ističe da je dijalog zastao uvođenjem taksi, ali ja mislim da to nije tačno. On je zapravo zastao još početkom leta 2018. godine, kako su na površinu isplivale glasine o tome da su se u Briselu navodno vodili razgovori koji se nisu nužno ticali sadržaja do tada potpisanih tehničkih dogovora, već navodnog etničkog razgraničenja. – kaže Lazarević.

U takvom kontekstu, prema njenim rečima, bilo je jasno da se konkretni sporazumi teško mogu sprovoditi, ili bar ne dovoljno dosledno, kao i da su najviše “ispaštali” građani. Kako objašnjava, Priština optužuje Beograd da koči njegovu primenu u delu nepriznavanja kosovskih dokumenata za putnike koji sa Kosova prelaze u centralnu Srbiju, odnosno otežava njihovo kretanje, dok Beogad optužuje Prištinu za nepriznavanje i neolakšavanje Srbima ličnih identifikacionih dokumenata, pre svega vozačkih dozvola i pasoša. Ističe da se na ljude na terenu ovakav sporazum najdirektnije moguće odnosi ali pre svega negativno, kao i da je slobodnije kretaje iz zajednice ka zajednici posledica protoka vremena i usmerenosti ljudi jednih ka drugima i potrebe da sarađuju, nego što je to posledica sporazuma.

-Tu bih kao pripadnica zajednice Srba sa KiM mogla dosta da nabrajam šta nas sve ograničava u kretanju i prema Prištini, ali i prema Beogradu, a pasoš Koordinacione uprave koji Priština ne priznaje sa jedne strane, za koji nam je potrebna Šengen viza, i sa kojim me na aerodromu Nikola Tesla, po pravilu policajci zadrže duže i proveravaju, a sa aerodroma u Prištini i dalje – je očigledan primer. – objašnjava.

Da je impementacija Sporazuma o slobodi kretanja bila otežana potvrđuje i politički analitičar i član Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG) Špend Emini:

-Slobodno kretanje je bilo otežano problemima sa vozačkim dozvolama, ličnim dokumentima, menjanjem tablica na automobilima i ostalim preprekama na graničnim prelazima, dok su obe strane optuživale jedna drugu za neimplementiranje sporazuma. – objašnjava Emini.

Dodaje da su pored problema sa protokom robe mnogi građani Srbije i Kosova iskoristili prednosti ovog sporazuma, te da su sve češće turističke posete i da su mnogi prelazili granicu i po prvi put.

-Verujem da će uvođenje direktnih letova između Prištine i Beograda, kao i obnova železnice nadalje doprinuti slobodnom kretanju građana iz Kosova i Srbije. 

Ulazak na Kosovo sa srpskim dokumentima

Kao što je na početku teksta pomenuto, za ulazak na Kosovo potrebna je samo lična karta. Po Zakonu o ličnoj karti svaki državljanin stariji od 16 godina koji ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije je dužan je da je poseduje. Pasoš nosite uz ličnu kartu jedino ako preko Kosova putujete u treću zemlju za koju vam je potreban. Ukoliko putujete sa decom, iako ste donedavno za njihovu identifikaciju koristili pasoše, sada ćete morati da za njih obezbedite izvode iz matične knjige rođenih odnosno ovlašćenje. Za vozilo vam nije potrebno dodatno osiguranje osim vašeg redovnog koje koristite i kada, na primer, ulazite u Severnu Makedoniju. Nema dodatnog čekanja osim redovnog zbog potencijalne gužve i kosovska granična policija vam ne izdaje poseban dokument o evidenciji ulaska/izlaska.

Ulazak u Srbiju sa kosovskim dokumentima

Iako po Sporazumu obe strane imaju mogućnost da pri prelasku administrativne linije licima daju privremeni dokument o dozvoljenom boravku, to se sprovodi samo na srpskoj granici, za stanovnike Kosova. Pasoš Kosova, kao što je već rečeno, nije priznat te lica pokazuju samo ličnu kartu, a potom moraju da sačekaju da im se izradi dodatni dokument o ulasku/izlasku. Taj papir moraju da čuvaju i sa njim im je dozvoljen boravak u Srbiji, u narednih 90 dana.

-Dobiju dokument o ulazu/izlazu na kom su ispisane sve iste informacije kao i one na kosovskoj ID ali na srpskom i ćirilici. Dokument važi tri meseca i oni moraju da ga predaju na povratku na Kosovo. Ukoliko ga izgube, moraju da se jave najbližoj policijskoj stanici koja ga ponovo izdaje. Ovu opciju imaju obe strane, ali je primenjuje samo Srbija. Pri prelasku u “treću” zemlju, stanovnici Kosova pokazuju samo kosovska dokumenta. Dokument o izlazu/ulazu je potreban samo za Srbiju. Isto tako, ako voze KS tablice, nema posebnih procedura, dok, ako voze RKS tablice moraju da sačekaju da im se izdaju proba tablice koje takođe važe tri meseca, koštale su 400 din donedavno. – objašnjava naša sagovornica.

Ovakva situacija tokom letnjih meseci naročito, ali i u periodu kada su praznici i odmori, stvara gužve na graničnim prelazima koji se najviše koriste, kao što je Merdare. Pored toga, za maloletnike je takođe potreban izvod iz matične knjige rođenih.

Prema rečima Eminija, mnogi stanovnici Kosova su bili nezadovoljni zbog  ovakve procedure ulaska u Srbiju. Dodaje da neki stanovnici Kosova pri ulasku u Srbiju nemaju problema, neki se suočavaju sa gužvama i dugim čekanjem na prelazak granice, kao i sa ulaskom u treće zemlje preko Srbije, gde su im tražili srpske vize ili u nekim slučajevima šengen vizu.

-Takođe, građani Kosova imaju problem sa dobijanjem informacija iz samog Ministarstva spoljnih poslova pošto su im u mnogim prilikama rekli “Putujete na sopstveni rizik.” – kaže Emini.

Ono što je zanimljivo, jeste i to da ovaj sistem nije novina, već je sličan onom koji je važio za državljane sadašnje Severne Makedonije pri ulasku u Grčku. Zbog donedavnog spora sa Grcima, državljani Severne Makedonije čiji je pasoš izdat pre promene imena (februar 2019.) dobijali su na ulazu u Grčku poseban papir koji su takođe do napuštanja zemlje morali da čuvaju i bio im je dozvoljen boravak od 90 dana. Rešavanjem spora, svi sa pasošem izdatim nakon promene, nisu u obavezi da to rade.

Srpska identifikaciona dokumenta koja se izdaju za državljane Srbije sa prebivalištem u kosovskim gradovima, tamo nisu priznata još od juna 2017. godine, tako da većina ima i kosovsku i srpsku ličnu kartu.

-Studiram u Vranju i obe lične karte su mi neophodne. Pokazujem kosovsku kad izlazim sa Kosova a srpsku kada ulazim u Srbiju, jer u suprotnom moram da rešavam problem ostanka dužeg od devedeset dana.  – objašnjava studentkinja N.G. čije je prebivalište na teritoriji Kosova.