Piše: I. Jovanović

Bujanovac, 19. januar 2023. Ajvanko Ismailović iz Bujanovca za godinu dana objavio  je dve knjige – roman „Vrtlog strasti“ i zbirku kratkih priča „Zlatni trenuci“

Ovaj mladi i talentovani pesnik i pisac svoj prvi roman „Vrtlog strasti“ objavio je početkom prošle godine i promovisao ga u februaru 2022, a za manje od godinu dana pripremio je novu zbirku kratkih priča pod nazivom „Zlatni trenutci“. Tema ove zbirke je ljubav, kao i u prvom romanu.

Bujanovčanin Ajvanko Ismailović objavio roman „Vrtlog strasti“

Pored nesumnjivog talenta za pisanje, Ajvanko barata i slikarskim i fotografskim veštinama, što je potvrdio uradivši  dizajn za svoju drugu knjigu.

Izložba i promocija zbirke planirani su za mart 2023. godine, o čemu će čitaoci našeg portala biti blagovremeno obavešteni.

U iščekivanju ovog događaja, autor Ajvanko Ismailović čitaocima i ljubiteljima pisane reči šalje poruku:“Svako od nas ima svoju priču.

Neko ima hrabrosti da priča o tome, da opet prođe kroz sve to,

Da mu tokom priče jeza prođe telom,

Da mu srce zadrhti i suza sama krene.

Drugi, pak, odlučuju da ono kroz šta su prošli, zauvek ostane u njima da žive sa tim.

Ja sam ZLATNE TRENUTKE svima vama poklonio.

Jer znam da ćete se naći bar u nekom slovu,

Zato što je svako slovo kroz dušu krvarilo.

Ali, znajte i ovo: ljubav je pokretač svega!

Potrudite se, pa i neka ispadne pogrešno na kraju,

Da doživite nešto što će mamiti osmeh na vaše lice kada se budete setili tog trenutka.

Ili, ko zna, možda zauvek živite taj trenutak.

Nikad se ne zna!

Nek’ vam srce zadrhti od uzbuđenja!

Ludujte od strasti, ljubite i grlite.

Proživite i, kada padnete, dižite se iz pepela.

Znam, nije lako, ali, nažalost, sve je prolazno.

Život je trenutak vašeg uživanja.

Život je vaš osećaj kada znate da ste voljeni i da volite.

Ostalo je tako nevažno.

Usamljenost je životni test.

Potrudite se da ga položite.

U suprotnom, niste ni postojali.”

Evo još jedne kratke pesme iz ove zbirke:

ISABELA

Prestao sam da maštam i pišem…

Čak ponekad i ne dišem.

Zapalim cigaretu, pa je ugasim,

Tek onako kad na tebe pomislim.

K’o da te u tom dimu vidim,

Pa rukom mašem.

K’o da hoću od sebe samog

Da te spasem.

Uzdišem jako…

A na mojim grudima k’o da ti dišeš polako.

Ti si srna, a ja tvoja strela

Draga moja Isabela…

I opet ćemo se sresti nas dvoje!

Ti ćeš gledati u moje, a ja u oči tvoje!

I pričaću ti o novoj priči koju kroz mastilo lijem,

Al’ nikad nećeš znati da te na svakoj stranici krijem.“