Vučić i Kurti danas u Ohridu

Bujanovac, 18. mart 2023. Dijalog Beograda i Prištine na najvišem nivou biće nastavljen u Ohridu pod okriljem Evropske unije, sastankom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Albina Kurtija. U fokusu sastanka je aneks o implementaciji Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti usmeno su se saglasili sa tim sporazumom na prethodnom sastanku, 27. februara u Briselu, ali je, prema rečima šefa evropske diplomatije Žozepa Borela, ostalo da se dogovore o mapi puta za njegovu primenu.

Borel i specijalni predstavnik EU za Zapadni Balkan Miroslav Lajčak prvo će od 10.30 imati odvojene sastanke sa Kurtijem i Vučićem, a zatim će uslediti zajednički trilateralni sastanak, posle kojeg će se šef evropske diplomatije obratiti javnosti, najavila je Evropska služba za spoljne poslove, prenosi N1.

Domaćin sastanka, premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski, odvojeno će razgovarati sa Borelom i Lajčakom, Kurtijem i Vučićem, pre početka dijaloga. Evropska unija je izabrala Severnu Makedoniju za mesto sastanka jer su Ohridski sporazum iz 2001. i Prespanski sporazum iz 2018. najpoznatiji noviji primeri uspešnog rešavanja sporova u regionu. Lajčak, koji je u sklopu priprema za današnji sastanak boravio po dva dana i u Prištini i u Beogradu, rekao je posle razgovora sa predstavnicima srpske i kosovske vlasti i opozicije da Zajednica opština sa srpskom većinom (ZSO) mora da bude uspostavljena i da će biti uspostavljena.

Slovački diplomata, koji je u Prištini ponudio 15 evropskih modela kao inspiraciju za ZSO, kazao je da dve strane treba da se dogovore o njenim ovlašćenjima, ali na osnovu Briselskog sporazuma iz 2013. godine, ukazujući da bez toga neće biti moguće postići saglasnost oko Implementacionog aneksa.

„ZSO je postala ključno pitanje i postalo je svima jasno da bez Zajednice nema ni dogovora ni normalizacije. Ali ja ne verujem da to može da se desi“, rekao je Lajčak ove nedelje za RTS.

Iako je Kurti tokom Lajčakovog boravka u Prištini 9. i 10. marta odbacio mogućnost formiranja ZSO, rekavši da jednonacionalna rešenja nisu moguća u pravnom poretku Kosova, on je ove nedelje, dok je slovački diplomata bio u Beogradu, objavio da Vlada Kosova razmatra 15 ponuđenih modela za formiranje ZSO. Kurti je kazao da je iz tih modela moguće uzeti elemente kako bi prava manjina na Kosovu bila „na pravom nivou“, ali je dodao da „neće praviti kompromise kada su u pitanju ustavnost, zakonitost i funkcionisanje države“.

Uoči puta za Ohrid, Vučić je juče obišao više mesta u Sremskom okrugu, u okviru kampanje za formiranje nadstranačkog Narodnog pokreta za državu. On je u Sremskoj Mitrovici izjavio da u Ohridu „neće ništa da potpiše“, ali da će „razgovarati o normalizaciji odnosa, posebno zbog toga što mnogi žele da slome kičmu slobodnoj, slobodarskoj i nezavisnoj Srbiji“.

Vučić je sinoć ponovio da Beograd „u svakom trenutku zna svoje crvene linije“, što znači da Srbija nije spremna da prizna kosovsku nezavisnost ni da pristane na ulazak Kosova u Ujedinjene nacije (UN). Međutim, tačka četiri sporazuma, sa kojim se Vučić usmeno saglasio 27. februara, predviđa upravo da se Srbija ne protivi ulasku Kosova ni u jednu međunarodnu organizaciju, samim tim ni u UN.

Predsednik Srbije je kazao i da će pozicija Beograda u Ohridu biti dodatno otežana zbog jučerašnjeg naloga Međunarodnog krivičnog suda za hapšenje predsednika Rusije Vladimira Putina, osumnjičenog za ratne zločine u Ukrajini. Vučić je dodao da Zapad želi da izvrši dodatni pritisak „na sve koji nisu najoštrije protiv Putina“.

Dok je Vučić obilazio Sremski okrug, u Beogradu je više hiljada ljudi demonstriralo protiv prihvatanja Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, poznatog i kao francusko-nemački plan.

U Ohridu će, kao i u Briselu 27. februara, biti prisutan i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, koji je takođe ove nedelje posetio i Beograd i Prištinu.

Izveštaj o današnjim pregovorima Vučića i Kurtija trebalo bi da bude razmatran na zasedanju Evropskog saveta 23. i 24. marta.




Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *