Bujanovac, 20. maj 2026. Pčelari iz Pčinjskog okruga sa neizvesnošću prate ovogodišnju bagremovu pašu, od koje u velikoj meri zavisi i celokupan prinos meda. Posle optimizma koji je među proizvođačima vladao tokom nedavno održanog jubilarnog Sajma pčelarstva „Pčela ne poznaje granice“ u Bujanovcu, promenljivo vreme i mraz ponovo su doneli brigu među pčelare.
Za mnoge pčelare bagremova paša predstavlja najvažniji period godine, zbog čega ovih dana gotovo svakodnevno obilaze košnice i prate stanje u pčelinjacima. Ipak, vremenske prilike im, kažu, ne idu naruku.
„Pčela traži noću da bude 12, 13 stepeni, a preko dana 24, 25 stepeni, tada bagrem medi. Sa ovakvom kišom nema ništa. Ali ako bude toplijeg vremena, nadamo se dobroj paši i da nadoknadimo ono što smo izgubili prethodnih godina“, kaže Đorđe Milanović za RTS, pčelar iz Lopardinca.
Situacija nije ista u svim delovima okruga. Dok je u nižim predelima mraz oštetio cvet bagrema, u planinskim krajevima još postoji nada za dobru pašu.
„Na planinama, na 500 ili 600 metara nadmorske visine, bagrem tek počinje da cveta i možda neće biti sve tako crno. Ima šanse da dođemo do meda. Prošla godina je bila katastrofalna“, navodi pčelar Zarije Mitić iz Bujanovca.
Podsetimo, upravo je Mitić, sa svojim udruženjem „Polen 2012“, u martu bio domaćin desetog međunarodnog sajma „Pčela ne poznaje granice“ u Bujanovcu, koji je okupio izlagače i stručnjake iz Srbije i regiona. Na sajmu se govorilo o izazovima u pčelarstvu, zaštiti pčela i sve težim uslovima proizvodnje meda.
Pčelari ovih dana imaju pune ruke posla – postavljaju satne osnove i polumedišta, kontrolišu društva i proveravaju unos nektara. Iako pčele, kako kažu, za sada dobro rade, vremenska prognoza ih i dalje brine.
„Ima nekog unosa nektara, ali videćemo kako će dalje biti. Prognoze me ne ohrabruju. Kada se sve stavi na papir, računice gotovo da nema, ostaje samo ljubav prema pčelarstvu“, kaže za RTS Dragan Mladenović iz Vranja.
Bagremov med važi za jednu od najcenjenijih vrsta meda zbog svog blagog ukusa i svetle boje, ali pčelari upozoravaju da je proizvodnja iz godine u godinu sve teža. Pored klimatskih promena, dodatni problem predstavljaju rast troškova opreme i prihrane, ali i pojava falsifikovanog meda na tržištu.
