Bujanovac, 9. oktobar 2023. Kontrolisano zapošljavanje u javnom sektoru Srbije biće produženo do 31. decembra 2026, predviđa predlog Zakona o budžetskom sistemu koji je Vlada usvojila i poslala Skupštini na odlučivanje.

Država ni u revidiranoj Fiskalnoj stategiji 2024-2026. ne predviđa da se upravljanje brojem zaposlenih sistemski uredi, pa će deo državnog sektora nastaviti da funkcioniše sa manjkom kadra u naredne tri godine, ocenio je Fiskalni savet, prenosi N1.

Kako se navodi, trenutno važeće zakonsko rešenje predviđa da kontrola zapošljavanja u javnom sektoru važi do kraja 2023. Kontrola podrazumeva da budžetski korisnici mogu da zaposle do 70 odsto onih koji napuštaju javni sektor, bez saglasnosti Vladine komisije. Za svako dodatno zapošljavanje im treba dozvola komisije, s tim da broj zaposlenih na neodređeno ne sme da bude više od jedan odsto veći nego na kraju 2020.

Fiskalni savet ukazuje na to da preterano oslanjanje na ovu meru ostavlja trajne negativne posledice na kvalitet rada važnih segmenata državnog sektora. Iz saveta su upozoravali da Poreska uprava nema dovoljno inspektora što može biti jedan od razloga smanjene naplate PDV-a.

Pored toga, po procenama Fiskanog saveta, inspekcijske službe takođe imaju ozbiljne manjkove. Ovom sistemu, kada se izuzmu poreski inspektori i inspektori zaštite životne sredine, nedostaje oko 500-1.000 ljudi.

U zdravstvu jeste bilo povećanje broja zaposlenih nakon izbijanja pandemije, ali važni delovi ovog sistema nastavljaju da funkcionišu sa manjkom medicinskog osoblja, upozorio je Fiskalni savet.

U Ministarstvu zaštite životne sredine je, navodi se, na kraju 2022. po svim osnovama bilo radno angažovano 414 ljudi, što je za petinu manje od sistematizatijom predviđenih 514 stalno zaposlenih.

Fiskalni savet je ocenio da je stvarni manjak verovatno višestruko veći jer bi postojeća sistematizacija morala da se proširi zbog usklađivanja sa EU direktivama.

„Ovi problemi odavno zahtevaju hitnu intervenciju države, ali to ne samo da se godinama ne dešava, već izostaju čak i konkrentni planovi da se oni adresiraju“, piše u oceni Fiskalnog saveta.

Zabrana zapošljavanja uvedena je pre deset godina, u decembru 2013, kao iznuđeno rešenje koje je imalo za cilj da zauzda tadašnje nekontrolisano kretanje mase plata i donese brze budžetske uštede. Prvobitni planovi su predviđali da zabrana trage dve godine, do kraja 2015.