Piše: N. Stevanović

Bujanovac, 18. mart 2024. Interkulturalna mapa Bujanovca, delo bujanovačkih srednjoškolaca iz „Svetog Save“ i „Sezai Suroi“, odolela je u crnoj rupi od gradskog parka čitavih mesec dana. U ponedeljak, a možda i ranije, osvanula je redizajnirana. Nepoznati dizajner je filigranskim radom odstranio deo mape i ostavio rupu na istoj. „Čemu ovo služi, a uz to i ne radi“ pitao se nepoznati slobodni autor umetničkog pravca otužni bujanovački vandalizam, „daj da ja to opravim“. I opravio je, svaka mu čast.

Čuđenju mesta nema. Vandalizam i lopovluk i izvedbi slobodnih dizajnera zaštitni su znak bujanovačkog parka zvanog Crna rupa. Nestajale su tamo biste boraca protiv fašizma, kućice solidarnosti, klupe, svetiljke, dečije igračke – mapa nije imala nikakve šanse.  Odneli bi oni ili pokvarili i kamen za kupus.

A park Crna rupa paradigma je Bujanovca, od posetilaca odnedavno prozvanog Mordor,  uklete pustoši iz trilogije Gospodar prstenova.

Nestajanje u besmislu je manir bujanovački.

Crna rupa je skoro „rekonstruisana“ i progutala je nekoliko miliona, pa takva rekonstruisana sve u šesnaest, ima, još uvek, sadnice od nekoliko stotina evra, ali nema svetiljke i klupe. Nema ljudi.

Rekonstrukcija parka: Za lipe i platane Opština plaća 50.000 po sadnici

Širom opštine se asfaltira i na to će se spucati stotine miliona dinara i ove godine, gde treba i ne treba, a tonemo u smeće i kanalizaciju, ne i u vodu, jer je nema uvek za sve. I ljudi je sve manje, u svakom smislu. Tako kontaminirani, zadojeni asfaltom, pakuju se i oni najuporniji – budale, kad investitor spasilac samo što nije.

Ovaj ničim izazvani skromni lament nad mapom u parku ispade lament nad onim što je ostalo od Bujanovca, kojeg su takođe opravljali neki slobodni autori, sa svojim ljudima na „strateškim mestima“, jel tako Branimire Džoni Štuliću.

Ko nas je opravljao nije dangubio. I od Mordora može gore.