Bujanovac, 12. april 2024. (foto ilustracija) – Trogodišnje srednje stručne škole u Srbiji pohađa do 95 odsto funkcionalno nepismenih đaka, pokazuje analiza u nacionalnom izveštaju PISA 2022 istraživanja. Njihovi rezultati na PISA testiranju su značajno lošiji od rezultata učenika koji pohađaju gimnazije.

Alarmantan podatak iz prethodnog ciklusa testiranja da je 80 odsto učenika trogodišnjih srednjih stručnih škola funkcionalno nepismeno, sada je još nepovoljniji – u ovim školama, u zavisnosti od programa koji pohađaju, između 79 i čak 95 odsto dece nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti u čitanju i matematici, piše Danas.

Đaci u Srbiji ispod proseka na PISA testiranju, najslabiji rezultat imaju učenici na Kosovu (tabela)

„Razlike su izrazito velike između gimnazija i trogodišnjih srednjih stručnih škola – postignuće se u proseku razlikuje i do 150 poena. Postignuća učenika iz gimnazija su statistički značajno veća u odnosu na postignuće iz srednjih stručnih škola. Najniže postignuće imaju učenici iz trogodišnjih škola“, navodi se u izveštaju.

Kako se dodaje, najmanje učenika koji ne dostižu nivo funkcionalne pismenosti je među gimnazijalcima – takvih je oko 16 odsto iz matematike i 11 odsto iz čitanja, slede četvorogodišnje stručne škole (od 38 do 72 odsto iz matematike i od 24 do 64 odsto iz čitanja) i, konačno, tu su trogodišnje stručne škole u kojima u proseku između 79 i čak 95 odsto dece ne dostiže ni osnovni nivo pismenosti u oba pomenuta domena.

Kada je reč o tipovima programa u srednjim stručnim školama, najmanje funkcionalno nepismenih u matematici ima u medicinskim školama – 38 odsto, a najviše u trogodišnjim poljoprivrednim profilima – 95 odsto.

U čitanju, 24 odsto učenika medicinskih škola nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti, a 87 odsto đaka koji pohađaju trogodišnje poljoprivredne programe.

„Razlike između različitih tipova škola ili programa mogu da budu posledica sadržaja programa, načina rada, ali i toga što učenici slabijeg socioekonomskog statusa češće upisuju određene programe.

Zbog toga razlike u postignuću mogu da ukazuju zapravo na razlike u socioekonomskom profilu. Treba imati u vidu, kada poredimo različite tipove škola, da se PISA testiranje organizuje kada su učenici u prvom razredu srednje škole, što znači da je njihovo postignuće pre svega rezultat osnovnoškolskog obrazovanja. U skladu s tim, ispitivano je da li ove razlike opstaju i kada se uzme u obzir socioekonomski profil učenika. Analiza je pokazala da se u tom slučaju razlika između gimnazija i drugih stručnih škola smanjuje, ali ostaje statistički značajna“, navode istraživači u izveštaju.

-Deca se pri upisu u škole grupišu na osnovu svog socio ekonomskoj statusa i očekivali bismo od škole da ih „gura“ dalje, a da kad deca dođu iz lošijih sredina škola to amortizuje i kompenzuje. Ranije analize su pokazale da imamo škole koje postižu fenomenalne rezultate, ali zato što su ih upisala deca koja su fenomenalna i koja dolaze iz porodica višeg socioekonomskog statusa, dok doprinosa škole nema. Prosto, škola baštini to što su deca dobra i nastavnici ne moraju dodatno mnogo da rade, a da je škola dodatno intervenisala oni bi mogli da postižu još bolje rezultate. Njihova postignuća su velika, ali bi mogla da budu i veća. To je ideja sa dodatom pedagoškom vrednošću da se dete pomeri u odnosu na ono što dobija od porodice – kaže Dragica Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, koja je dugo godina bila nacionalna koordinatorka PISA istraživanja.

Upitana da li je pravilo da deca iz bogatijih porodica postižu bolje školske rezultate, ona kaže da su te dve stvari u korelaciji.

– Kod nas je najznačajniji korelat postignuća upravo socioekonomski status porodice. U našem obrazovnom sistemu nemamo ništa bolje što objašnjava postignuća učenika od socioekonomskog statusa. Tako je u mnogim obrazovnim sistemima, a u nekim postoji još faktora koji deluju na postignuća, na primer motivacija učenika i akademske aspiracije – navodi Pavlović Babić.

Ona napominje da, za razliku do svih prethodnih PISA ciklusa, kada je pravednost obrazovanja u Srbiji bila statistički značajno viša od proseka OECD zemalja, sada više nije.

Podsetimo, prema rezultatima poslednjeg ciklusa PISA studije, 43 odsto učenika iz Srbije nalazi se ispod nivoa funkcionalne pismenosti, a takvih je 36 odsto u čitalačkoj pismenosti i 35 procenata u naučnoj pismenosti. U OECD zemljama u ovim grupama se nalazi između 24 i 31 odsto učenika.