Bujanovac, 16. april 2025. Prema crkvenom predanju, jaja se farbaju na Veliki petak, a ne na Veliki četvrtak ili Veliku subotu – objasnio je za naš portal bujanovački sveštenik Mićo Zelenović.
Poslednja nedelja pre Uskrsa posvećena je pripremama za najveći hrišćanski praznik. Završava se uskršnji post, sprema se hrana i farbaju se uskršnja jaja.
-Prema crkvenom predanju jaja se farbaju na Veliki petak zato što je Hristos, radi nas ljudi i našega spasenja, prolio svoju krv na Veliki petak i položen je u grob, a jaje koje farbamo za Vaskrs simbolički predstavlja Hristov grob. Kada se mi pravoslavni hrišćani na Vaskrs kljukamo vaskršnjim jajima i govorimo „Hristov vaskrse, zaista vaskrse“ pokazujemo da je gospod Isus Hristos srušio grobna vrata i vaskrsao iz mtvih – objašnjava sveštenik Mićo Zelenović za Bujanovačke.
„Bojeno jaje nagoveštava radost, život, trajanje, uskrsnuće iz mrtvih i život nebeski, ljubav i poštovanje“, kaže prof. dr Vesna Marjanović, etnološkinja i antropološkinja, koja je za Novu govorila šta zapravo znače uskršnji običaji, zašto farbamo jaja, ali i šta sve to govori o našem društvu i načinu života kroz vekove.
„Poseban značaj u narodu imalo je i zadržalo se do danas crveno jaje. A ta prvobitna crvena boja u prošlosti se do početka 20. veka dobijala iz korena biljke broć tako što se koren ove biljke kuvao. Kasnije su jaja bojena u varzilu. I druge prirodne sirovine, najčešće biljke, korišćene su za bojenje, poput kuvanja jaja u vodi u kojoj su potopljene ljuske crnog luka, lišće oraha ili spanaća, koprive, cvet maslačka, čađ. Danas se jaja boje pomoću kupovnih anilinskih boja i boje se, pored crvene, i u zelenim, plavim, žutim, ljubičastim, i drugim tonovima.“
