Bujanovac, 21. januar 2026. Pokret za Kraljevinu Srbiju Monarhisti Vranje osudio je napad na njihovog predsednika u Vranju, Zorana Stojanovića, i uznemiravanje njegovog maloletnog sina, navodeći da je nasilje rezultat mesecima stvarane atmosfere linča i političkog zastrašivanja, kao i da organizatori napada i eventualna politička odgovornost moraju biti hitno istraženi.
Saopšenje prenosimo u celosti:
Oglašavanje Miloša Vučevića da će se SNS „boriti protiv onih koji pozivaju na nasilje“ predstavlja ciničnu izjavu, što je nasilje u Vranju i potvrdilo.
Događaji u Vranju jasno pokazuju kuda vodi dugotrajno targetiranje političkih neistomišljenika, relativizacija pretnji i ćutanje pred govorom mržnje.
Brutalan fizički napad na predsednika Gradskog odbora Monarhista i člana Predsedništva, odbornika Zorana Stojanovića, praćen verbalnim pretnjama i uznemiravanjem njegovog maloletnog sina u vremenskom razmaku kraćem od trideset minuta, nije izolovan incident, već posledica atmosfere linča koja se mesecima stvara u javnom prostoru.
Posebno naglašavamo da raspolažemo ozbiljnim informacijama i svedočenjima da su uoči ovog događaja postojali pokušaji organizovanog zastrašivanja političkih protivnika, uključujući pozive na pretnje, pritiske i fizičko nasilje, uz jasnu nameru da se ljudi ućutkaju i zaplaše. Te informacije ukazuju na moguću ulogu pojedinih lokalnih funkcionera i partijskog poverenika SNS-a, uključujući i strukture bliske gradskoj vlasti.
O ovim navodima ne donosimo presude — to je posao nadležnih organa. Ali ćutanje o njima bilo bi saučesništvo.
Ako se danas govori o borbi protiv poziva na nasilje, onda je neophodno odgovoriti na sledeća pitanja:
– Ko je mesecima stvarao narativ u kome su politički protivnici „izdajnici“, „neprijatelji“ i „mete“?
– Ko je tolerisao, ohrabrivao ili prećutkivao pretnje i huškanje na lokalnom nivou?
– Ko će snositi političku i institucionalnu odgovornost ako se utvrdi da su pojedinci bili instruisani da zastrašuju ili fizički napadaju neistomišljenike?
Napad na Zorana Stojanovića i uznemiravanje njegovog maloletnog sina predstavljaju crvenu liniju. Pretnje detetu — bez obzira na to ko ih je uputio — pokazuju da je nasilje izmaklo kontroli onih koji su ga politički normalizovali.
Zato poručujemo: osude nakon nasilja nisu dovoljne. Potrebna je hitna, nepristrasna i temeljna istraga, koja će utvrditi ne samo neposredne izvršioce, već i eventualnu političku pozadinu, nalogodavce i mrežu pritisaka.
Svako ko iskreno želi da se bori protiv nasilja mora prvo da raščisti sa sopstvenom odgovornošću za atmosferu u kojoj je nasilje postalo moguće.
Monarhisti ne ćute — zbog bezbednosti ljudi, porodica i dece.
