Bujanovac, 28. januar 2026. Ponovljeni zahtev predsednika Republike Srbije za ukidanje lista čekanja u zdravstvenom sistemu ponovo je otvorio pitanje uzroka dugotrajnog čekanja na dijagnostiku i terapiju u državnim zdravstvenim ustanovama. Iz NVO „Doktori protiv korupcije“ upozoravaju da nadležno ministarstvo i dalje ne prepoznaje ključni problem, zbog čega liste čekanja i dalje imaju ozbiljne posledice po život i zdravlje građana.
Prema dostupnim podacima, Srbija beleži stopu smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti koja je oko dva puta viša od evropskog proseka, dok je po smrtnosti od malignih bolesti u samom vrhu evropske statistike. Iz ove organizacije navode da bi se približavanjem evropskom proseku broj stanovnika Srbije svake godine povećao za populaciju grada veličine Kikinde ili Prokuplja.
Istovremeno, ističe se da za postojanje lista čekanja ne postoje objektivni razlozi. Budžet Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2026. godinu iznosi 637 milijardi dinara, odnosno oko 5,5 milijardi evra. Građani dodatno iz sopstvenog džepa izdvajaju gotovo 2,5 milijardi evra za usluge u privatnom sektoru, pa ukupna potrošnja za zdravstvo dostiže oko 11 odsto BDP-a, što je više nego u većini drugih postsocijalističkih zemalja.
Srbija, kako se navodi, na 100.000 stanovnika ima veći broj lekara od proseka Evropske unije, kao i sličan fond bolničkih kreveta. U državnom sistemu funkcioniše više od 300 zdravstvenih ustanova, dok samo u četiri najveća grada postoji više od 100 privatnih zdravstvenih ustanova, uz hiljade privatnih ordinacija i apoteka širom zemlje.
Zaključak NVO „Doktori protiv korupcije“ jeste da liste čekanja nisu posledica nedostatka kadrovskih i infrastrukturnih kapaciteta, već anahrone i koruptivne sistemske regulative usvojene 2005. godine. Prema njihovim navodima, zakoni su omogućili konflikt javnog i privatnog interesa dozvoljavajući lekarima zaposlenim u državnom sistemu da istovremeno rade u privatnom sektoru, što je dovelo do smanjenja produktivnosti državnog zdravstva i stvaranja veštačkih lista čekanja.
Takva praksa, kako tvrde, gura osiguranike RFZO u privatni sektor, gde ponovo plaćaju zdravstvene usluge uprkos već uplaćenom doprinosu od 10,3 odsto, što dovodi do zdravstvene diskriminacije socijalno ugroženih pacijenata.
Organizacija podseća i na niz slučajeva koji, kako navode, ukazuju na institucionalnu korupciju u zdravstvenom sistemu – od saradnje pojedinih zaposlenih u Hitnoj pomoći sa pogrebnim preduzećima, do komercijalnog preskakanja lista čekanja u Institutu za onkologiju Vojvodine.
Pokušaji izmene spornih zakonskih odredbi u Narodnoj skupštini ranije su bili neuspešni, jer su, prema oceni ove organizacije, prevladali parcijalni i stranački interesi nad javnim interesom.
Koordinator NVO „Doktori protiv korupcije“, dr Draško Karađinović, poručuje da je način ukidanja lista čekanja jasan i da zahteva izmenu sistemskih zakona. On predlaže da se građanima omogući slobodan izbor lekara u državnom ili privatnom sektoru o trošku RFZO, po uzoru na rešenja primenjena u drugim uspešnim posttranzicionim državama.
„U 2026. godini pritisci za očuvanje koruptivnog sistema ne bi smeli da nadvladaju javni interes miliona građana Srbije za dostupnom i efikasnom zdravstvenom zaštitom“, navodi se u saopštenju.
3000 eurića je doktor u penziji koji radi na ugovoru o delu na ortopediji u Vranju, tražio za operaciju kolena oba kolena jednom čoveku iz okoline Vranja.Čovek nije ima da novac i tek je skoro operisan.Nemam reči šta rade oni inspektori iz Brankovu ulicu (korupcija)Doca vam živi u komšiluku radite nešto narod vas plaća.